Berlin, Berlin! Helmut Newton i putovanje kroz istoriju njegovog rodnog grada na kultnoj izložbi

Helmut Newton Fondacija slavi svoj 20. rođendan grupnom izložbom Berlin, Berlin! – istovremeno odajući počast gradu u kojem je legendarni fotograf rođen.

U jesen 2003. godine, Helmut Newton je osnovao svoju fondaciju u Berlinu kako bi tu smetio delove svog arhiva, koji je otvoren za javnost u junu 2004. godine u istorijskom Landwehrkasinu, pored stanice Zoologischer Garten.

Upravo sa ove stanice, Helmut Neustädter, suočen sa stalnom pretnjom deportacije kao Jevrej, pobegao je iz Berlina početkom decembra 1938. – vraćajući se 65 godina kasnije kao svetski poznat fotograf Helmut Newton.

Od tada, Helmut Newton Fondacija i Berlin Art Library zajedno borave u istorijskoj zgradi koja je sada poznata kao Muzej fotografije. Nakon smrti June Newton (poznate i kao Alice Springs) u aprilu 2021. godine, cela kolekcija radova Helmuta Newtona i Alice Springs, zajedno sa svim arhivskim materijalima, smeštena je u fondaciju.

Helmut Newton je bio učenik legendarne fotografkinje Yve u Berlinu-Šarlotenburgu od 1936. do 1938. godine, prateći njen put i isprobavši se u tri žanra: mode, portreta i aktova. Nakon radnog iskustva u Singapuru i Melburnu, Newtonova karijera je eksplodirala u Parizu početkom 1960-ih, periodu u kojem se često vraćao u Berlin kako bi radio na modnim fotografijama za časopise kao što su Constanze, Adam i Vogue Europe.

Na ovoj izložbi susrećemo Newtonove modele kako poziraju ispred Brandenburške kapije pre izgradnje Berlinskog zida 1961. godine. Takođe, vidimo njegovu kontroverznu modnu seriju iz 1963. godine, Mata Hari Spy Story, sa Brigitte Schilling u blizini Berlinskog zida.

Godine 1979, ponovo pokrenuti nemački Vogue zatražio je od Newtona da rekonstruše svoje detinjstvo i mladost u Zapadnom Berlinu, prikazujući tadašnje modne trendove. Rezultat je bio višestrani portfelj pod nazivom Berlin, Berlin! – koji je inspirisao naziv ove jubilantne izložbe. Newton je kasnije radio na naslovnim pričama u Berlinu za Condé Nast Traveler (1987), Zeit magazin (1990), Männer Vogue (1991) i Süddeutsche Zeitung Magazin (2001).

Ostale izložbene sobe rekontekstualizuju Newtonove ikonične i manje poznate slike Berlina od 1930-ih do 2000-ih. Ove slike obuhvataju „zlatne dvadesete“ u koje je Newton rođen, razaranje tokom Drugog svetskog rata, posleratnu obnovu, uspon i pad Berlinskog zida, sve do početka 21. veka.

Jevgenij Chaldej, rusko-ukrajinski fotograf, ovekovečio je oko Rajhstaga u poslednjim nedeljama Drugog svetskog rata, u proleće 1945. godine. U međuvremenu, Hein Gorny je sledeće jeseni leteo iznad grada zajedno sa Adolphom C. Byersom, dokumentujući posleratnu razaranost Berlina zapanjujućim fotografijama iz vazduha.

Krajem 1950-ih, situacija u gradu polako se stabilizovala, što se odražavalo u radovima fotografa kao što su Arno Fischer, Will McBride i F.C. Gundlach, koji su još uvek mogli da se kreću između istočnog i zapadnog dela grada. Međutim, podizanje Berlinskog zida u avgustu 1961. godine ponovo je drastično promenilo dinamiku grada. Godine 1966. pojavljuje se studentski protestni pokret u Zapadnom Berlinu, koji su dokumentovali fotografi poput Güntera Zinta.

U međuvremenu, arhivski rad Arweda Messmera kreativno sastavlja istorijske fotografije zapadnoberlinske policije iz ovog politički napetog perioda. Messmer takođe oživljava fotografije koje je napravio Fritz Tiedemann, koji je 1949. godine bio zadužen od strane vlasti Istočnog Berlina da sistematski dokumentuje grad, deo kojeg je još bio u ruševinama. Tiedemann je pravio panorame zgrada, trgova i ulica spajajući kontakt-otiske na kartonu. Prepoznajući vrednost ovog jedinstvenog urbanog zapisa, Messmer je ponovo obradio ovaj rad, digitalno rekonstruisao i uveličao panorame. Kroz Messmerovu intervenciju, možemo ponovo otkriti Berlin i doživeti prazninu koja je prožimala grad oko 1950. godine.

Berlinski zid pojavljuje se kao ponavljajući motiv kroz čitavu izložbu. Dvanaest folija pronađenih fotografija istočnonemačkih graničara, koje su kurirali i anotirali Arwed Messmer i Annett Gröschner, pružaju detaljan pogled na Zid sredinom 1960-ih.

Izložba podstiče angažovani dijalog između uticajnih projekata koji su oblikovali istoriju fotografije i filma: serija Inter esse Marie Sewcz suprotstavljena je sa Waffenruhe Michaela Schmidta i filmskim snimcima iz Wings of Desire Wima Wendersa. Zanimljivo, svi ovi radovi potiču iz kasnih 1980-ih, pre nego što je pao Berlinski zid.

Poslednje poglavlje izložbe fokusira se na pad Berlinskog zida i nemačko ponovno ujedinjenje, prikazujući fotografije koje beleže ova događanja i njihove posledice. Ovaj period je predstavljan leporelima Ulricha Wüsta, koji prikazuju grad u tranziciji, kao i velikim formatima kolor fotografija Thomasa Florschütza i Harfa Zimmermanna, koje uključuju enterijere bivše Palate Republike i intrigantne nove perspektive Berlinske TV kule na Aleksanderplacu i crkve Friedrichswerder, koju je projektovao Karl Friedrich Schinkel u centru grada. Oni su vizuelni svedoci grada predodređenog „da uvek postaje, a nikada ne bude“ (Karl Scheffler).

Newtonovo prikazivanje njegovog rodnog grada, predstavljeno kroz otprilike 100 fotografija, dopunjeno je, interpretirano i odjekuje jednako opsežnim nizom slika i pristupa drugih fotografa i reditelja kroz decenije u susednim sobama. Ova suprotnost, koja podstiče uzajamne reference, odražava kuratorski pristup koji je Helmut Newton Fondacija primenila za grupnu izložbu iz 2022. godine Hollywood – još jedno mitsko mesto ključno za Newtonovu vizuelnu baštinu.

HELMUT NEWTON FONDACIJA I IZLOŽBA „BERLIN, BERLIN“: ŠTA JOŠ OČEKIVATI U PROSTORU?

U projektnom prostoru na prizemlju Helmut Newton Fondacije, prateće prezentacije uvek prate specijalne izložbe na drugom spratu, a ni ovaj put nije izuzetak. Berlin se ponosi brojnim fotografima čija dela su mogla biti uključena u jubilantnu izložbu Berlin, Berlin. U ovoj zasebnoj grupnoj izložbi iz privatnih kolekcija, susrećemo radove Wilfrieda Bauera, Viktorie Binschtok, Stefanie Bürkle, Janosa Frecota, Andréa Kirchnera, Karla-Ludwiga Langea, Roberta Lebecka, Anne Lehmann-Brauns, Rogera Melisa, Hansa W. Mendea, Rudija Meisela, Gundule Schulze Eldowy i Anne Thiele, među ostalim. Ova paralelna izložba proširuje teme glavne izložbe, prikazujući različite fotografske pristupe, od novinarskih do konceptualno umetničkih.

Newtonovo prikazivanje njegovog rodnog grada, predstavljeno kroz otprilike 100 fotografija, dopunjeno je, interpretirano i odjekuje jednako opsežnim nizom slika i pristupa drugih fotografa i filmaša kroz decenije u susednim sobama. Ova suprotnost, koja podstiče uzajamne reference, odražava kuratorski pristup koji je Helmut Newton Foundation primenila za grupnu izložbu iz 2022. godine Hollywood – još jedno mitsko mesto ključno za Newtonovu vizuelnu baštinu.

U projektnom prostoru na prizemlju Helmut Newton Fondacije, prateće prezentacije uvek prate specijalne izložbe na drugom spratu, a ni ovaj put nije izuzetak. Berlin se ponosi brojnim fotografima čija dela su mogla biti uključena u jubilantnu izložbu Berlin, Berlin. U ovoj zasebnoj grupnoj izložbi iz privatnih kolekcija, susrećemo radove Wilfrieda Bauera, Viktorie Binschtok, Stefanie Bürkle, Janosa Frecota, Andréa Kirchnera, Karla-Ludwiga Langea, Roberta Lebecka, Anne Lehmann-Brauns, Rogera Melisa, Hansa W. Mendea, Rudija Meisela, Gundule Schulze Eldowy i Anne Thiele, među ostalim. Ova paralelna izložba proširuje teme glavne izložbe, prikazujući različite fotografske pristupe, od novinarskih do konceptualno umetničkih.

Tokom trajanja Berlin, Berlin izložbe, biće objavljena publikacija istog naziva od strane izdavača TASCHEN, koja će sadržati Newtonove slike Berlina.

Izložba je otvorena do 16. februara 2025. na adresi Jebensstrasse 2, 10623 u Berlinu.

Fotografije: Helmut Newton Foundation