JAKA I ODLUČNA: R&B kantautorka TEO o „Ljubavi s juga“

Teodora Živković, poznatija kao TEO, dolazi iz Niša. Ona je mlada flautistkinja, autorka, kompozitorka i slobodna umetnica koja iz klasičnog muzičkog obrazovanja ulazi u savremeni zvuk, gradeći sopstveni autorski izraz.

Publika je već imala priliku da je upozna kroz saradnju sa Markom Louisom na pesmi „Ne pitaj“, dok je kao TEO pažnju privukla debitantskim singlom „Blackout“, kojim je najavila neo R&B senzibilitet i prepoznatljivu estetiku.

Sada je pred njom novo poglavlje – debitantski EP „Ljubav sa juga“ (RedPill), izdanje koje kroz pet pesama govori o ljubavi, raskidima, toksičnim odnosima, prihvatanju i, pre svega, izboru sebe. TEO ne krije da joj je autentičnost važnija od uklapanja u postojeće obrasce. Kaže da je oduvek znala kako čuje svoju muziku i kako piše svoje tekstove, ali i da voli da eksperimentiše i ostavlja prostor za različite žanrove i pravce.

Upravo u tom prostoru između muzičkog obrazovanja, ličnog iskustva i savremenog zvuka nastao je njen EP „Ljubav sa juga“.

Intervju: TEO o „Ljubavi s juga“

Da li je bilo teško pronaći autentičan muzički izraz? Da li si, s tim u vezi, „lutala“ ili si odmah znala kako pesme treba da zvuče?

Znala sam oduvek kako čujem svoju muziku i kako pišem svoje tekstove. Volim da eksperimentišem i mnogo toga me inspiriše, pa se tako i ne plašim da u budućnosti radim i probam dosta drugačijih žanrova i pravaca koji bi sigurno mogli da se uklope uz moj zvuk. Ali ne, nije bilo teško pronaći ono što voliš kada znaš tačno šta želiš.

Koliko ti je tvoje muzičko obrazovanje pomoglo (ili odmoglo) u tvom kantautorskom stvaralaštvu?

Pomoglo mi je dosta. Znanje koje sam stekla kroz školovanje i fakultet uvek prenosim na svoj rad u autorskom stvaranju, pa s tim u vezi planiram i želim da nastavim svoje školovanje dalje, jer smatram da je svako dalje usavršavanje nova lekcija i iskustvo.

Dešavale su se mnoge stvari tokom mog školovanja koje su me oformile prvenstveno kao ličnost, a onda i kao muzičara. Imala sam i dosta negativnih iskustava, ali znala sam da naučim iz njih i nastavim dalje, pogotovo jer u ovom svetu postoji dosta sujete. Nekada morate sami da se izborite za svoje znanje, a i za svoje mesto u svemu tome.

„Ljubav sa juga“ je adekvatan izbor pesme za naslov EP-ja. Zvuči romantičarski i nekako nostalgično. Kako si došla do te formulacije i koncepta generalno?

Koncept je došao kao tačka o svim ljubavnim lekcijama koje svi učimo ili smo ih već naučili. O različitim etapama kraja jednog odnosa, svaka pesma ima svoju lekciju i svoj kraj, kao što i bivaju toksični odnosi. Smatram da je najlepše krenuti sa iskrenim emocijama prema sebi, zato je i ceo EP takav, posvećen je svima koji su ikada zaronili dublje u sebe i shvatili svoje lekcije. Možda sam baš ja ispisala nešto što neko drugi nije mogao da kaže, ko zna.

Ako sam uspela da naučim, ja verujem da će uspeti i svi slušaoci koji moju muziku mogu da osete. Pesma „To sam bila ja“ govori o jednom mirnom kraju i prihvatanju da, kada se nekome dajemo, a on to ne vidi, vreme je da biramo bolje za sebe. „Vodi me“ – toksičan kraj kada znamo da nema kraja dok ti sam ne presečeš, a dok ne presečeš taj odnos može ići u nedogled. „Iluzija“ za temu ima trenutak kada mislite da sa drugom osobom možete da zaboravite onu prethodnu i nastavite, tu samo sebe zavaravate da je tako bolje.

Ljubav sa juga – prvi kraj u kome shvatamo da ta ljubav nije ona prava i prvi susret sa realnom situacijom jedne velike ljubavi.

Ono što sam napisala jeste jedna velika poruka za sve žene, a to je: „Videćeš da sve su one spremne da se odreknu za čoveka kao tebe,“ stih govori u prilog tome da žena ne želi da ostane u odnosu gde muškarac nju ne vrednuje zbog svega što ona jeste, ali da postoje žene koje bi se i svega svojeg odrekle samo da bi bile sa takvim muškarcem i ostavile svoje snove, jer takvi muškarci nisu spremni da se nose sa jakim i odlučnim ženama. „Ljubav sa juga“ je bio idealan naziv za moj prvi EP jer govori svima odakle moja ljubav dolazi, a ona dolazi sa juga, odakle sam ja.

Iako nije eksplicitno prisutan, ritam i melodije tog podneblja provejavaju tvojim pesmama. Da li je to slučajno ili namerno
Kada se kaže JUG, verujem da je prva asocijacija vezana za zvuk – truba, harmonika… U ovom slučaju baš i nije tako. Ovo je sofisticirani jug koji je namerno produciran takav kakav jeste, tako da bih rekla da smo tačno znali šta radimo. Lako je raditi ono što je već svima poznato. Mislim da je bio baš štos u tome izaći iz tog okvira i uraditi nešto drugačije, ali opet sa dozom mog zvuka i onoga što ja želim da donesem publici.

Svojevremeno si ostvarila saradnju sa Markom Louisom na pesmi „Ne pitaj“. Delite sličan muzički senzibilitet. Kako je došlo do te saradnje?

To je bio moj autorski prvenac! Tekst i melodiju sam napisala sa samo 16 godina. Prisustvovala sam masterclassu Marka Louisa u Nišu, gde sam ga upoznala i poslala mu demo verziju mejlom 2021. I on je bio oduševljen melodijama i tekstom.

Pesma nije planirana da bude duet, ali kada je počeo da radi na pesmi, posle dobrih četiri godine čekanja, pozvao me je i rekao da on ovu pesmu čuje kao naš duet, a takav poziv se ne odbija! Tako da, eto… „Ne pitaj“ se našao na njegovom albumu „25“. Naravno! Sigurna sam da će se ta saradnja desiti opet.

Koliko si spremna na kompromis tokom procesa snimanja i produkcije svojih pesama?

Spremna sam na kompromis kada je proces kreativnog rada u pitanju, uvek volim da čujem drugo mišljenje i da se konsultujem sa drugima. Zbog mog perfekcionizma nekada umem sama prema sebi da budem i previše samokritična i u tim situacijama je jako bitno imati dobrog saradnika pored sebe koji zna kada da preseče neke stvari koje možda ja ne mogu.

Koju muziku slušaš privatno?

Nemam omiljenog artista. Odrasla sam uz uticaj raznih muzičara i artista, s obzirom na to da dolazim iz muzičke porodice. U mojoj kući su se slušali razni žanrovi. Privatno slušam možda najviše R&B, jazz, soul, deep house, afro house, Sade, George Michael, Sting, Jorja Smith, Drake, J. Cole… Ima tu dosta stvari i dosta žanrova, tako da je i sve to imalo dosta velikog uticaja na mene i moje stvaralaštvo.

Čemu stremiš u svom stvaralaštvu?

Prvenstveno da ostavim svoj zvuk. Verujem da R&B srpskoj sceni dosta nedostaje i da postoje ljudi koji će to kod nas prepoznati. Naravno, neću reći samo R&B, jer već na sledećim projektima publika može od mene da očekuje različite žanrove. Takođe bih volela da radim i za druge artiste i da nastavim da radim kao autor.

Šta te najviše frustrira/nervira na lokalnoj, a šta na regionalnoj muzičkoj sceni?

Muzika je postala za većinu u Srbiji samo jedan deo biznisa, a ne kultura i umetnost.

Kič i šund kojima se ljudi „dive“ i daju im na značaju. Volela bih da veće organizacije koje imaju uticaj na to više obraćaju pažnju na kvalitetnije artiste koji to zaslužuju. Nadam se da će se to vremenom promeniti i da će ljudi krenuti da slušaju dobru muziku i učiniti je popularnom.

Mislim da je naša generacija (Z generacija) dosta izgubila pojam o kvalitetnoj i dobroj muzici. Takođe želim da ostavim poruku svim mladim ljudima da budu što kreativniji, svoji i da se ne plaše da urade nešto drugačije, jer samo tako ovoj sceni možemo da doprinesemo nešto bolje.

Ko su srpski artisti čijim se karijerama ili muzici diviš?

Volim kada vidim da je neko svoj i autentičan. Ono što nosi u sebi zna da daje i drugima. Na našoj sceni definitivno, ako bih mogla da izdvojim nečiju karijeru ili sličan karakter koji sam opisala na bini i u muzici, bila bi Senidah, koja je pokazala svojim radom i svojim ciljem šta sve može da uradi jedna žena koja ima cilj, viziju, emociju i energiju.

Na kakve reakcije i komentare nailaziš nakon što je EP „Ljubav sa juga“ objavljen?

Dobila sam jako pozitivne komentare i vidim da ljudi čuju i prepoznaju ono što sam i želela da im prenesem, a to je – emocija i autentičnost. Dosta njih me je javno uporedilo sa Jorjom Smith, Senidah, čak su bili komentari da sam ženski Marko Louis, što mi je jako zanimljivo kada sam čula, jer su to dobri artisti i, samim tim, ako se moja muzika pronašla među njihovom, meni je drago ako to ljudi tako povezuju.

Kakvi su ti planovi i šta publika može da očekuje od tebe u predstojećem periodu?

Nisam osoba koja voli unapred javno da priča, ali sigurno mogu da očekuju dosta live verzija sa bendom i novu muziku koja se piše za sledeće projekte, koja će sigurno biti drugačija od ovog EP-ja.

Foto: Milana Jovanov