Kusha Chicks. Tako glasi alijas Irene Jevtović – jedne od retkih devojaka u Srbiji koja se bavi oslikavanjem murala. Kusha na indijskom jeziku znači talentovana, a to je takođe i ime koje se daje devojčicama u toj zemlji. Irena je svakako kush i devojka koja obećava.
Ova 27-ogodišnja umetnica rodom iz Čačka, osnovne i master studije je završila na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na smeru slikarstva. Do sada je realizovala više samostalnih i grupnih izložbi, a takođe je i deo organizacionog tima festivala Dani urbane kulture (DUK) u rodnom gradu. Živi i radi na relaciji Čačak-Beograd.
Sa Irenom sam prozborila koju o izazovima, alpinizmu i muralima, savetima za mlade muraliste i grafitere, kao i budućim planovima (kojima se Bog smeje).
Kako si počela da se baviš oslikavanjem murala?
Kao kad bi neko uzeo četku ili olovku i odlučio da papir ne pravi granicu, već bi linija nastavila dalje svojim putem preko stola, stolice, kroz prozor, na asfalt kroz crteže kredom pa do zida. Eto recimo da sam dotle stigla….
Na svojim radovima dosta upotrebljavaš ljubičastu boju. Šta ona simboliše za tebe?
Maštanje, sanjarenje, romantiku. Transformaciju, od ledeno plave do vatreno crvene.
Oslikala si i mural posvećen Slobodanu Bobiju Milovanoviću u Ovčar Banji, čuvenom planinaru i alpinisti čačanskog kraja. Reci nam nešto više o ovom projektu.
Upisala sam se na početni alpinistički kurs preko planinarskog drustva Kablar. Priča se o instruktoru Bobiju kao o skromnoj legendici koja ne štedi na deljenju znanja i poštovanja. Zaista sam se u to i uverila, Bobi je čovek koji vešto zaobilazi trke za materijalnim i sve sto čini radi to iz srca i ljubavi prema alpinizmu i prirodi. Jednog lepog sunčanog dana dok smo Miroslav, Zoki, Vaso i ja peli smerić na Kablaru, pala nam je ideja da bi bio red da iskažemo neki vid zahvalnost i naklonosti našem mentoru za sav trud i rad koji je uložio u sve nas. I tako je nastao mural Bobija Milovanovica.
Kojom rečju bi opisala srpsku street art scenu?
Rastuća.
Šta bi savetovala mladim grafiterima i street artistima?
Paaa, i sebe bih ubrojala u tu kategoriju mladih jer mi je tek, recimo, druga godina od kada sam krenula da se zanimam slikanjem napolju. Mladim i sebi bih preporučila da crtamo i gledamo što više.
Koji su ti budući planovi?
Čovek planira, Bog se smeje. Ne smem da pričam planove, ispašće sve naopako.
