Iza kulisa 78. Kanskog filmskog festivala sa Igorom Stankovićem

Ako prvi put idete na Kanski filmski festival, ne postoji bolja osoba od Igora Stankovića, direktora Festivala autorskog filma i distributerske kuće MCF Megacom Film, da odgovori na sva vaša pitanja. Iako kaže da je prestao da broji koliko je puta posetio ovaj najprestižniji festival na svetu (mi nagađamo da je blizu 30), vrlo dobro i živo se seća svojih „početaka“ na Kroazeti.

– Kad god se prisetim svojih prvih godina u Kanu, sećam se pešačenja. Smeštaj u kojem sam boravio te prve godine, nalazio se na nekih 8 kilometara od Kana i sećam se da je izgledao kao neka komuna ili meka eks-Jugoslovena. To nisu bili čak ni apartmani, više kao neke kamp kućice, ali sa bazenom i upravo to nam je bilo najfascinantnije – pored tolikog mora oko nas, mi smo bili srećni jer imamo bazen. Tih prvih godina autfite sam planirao za ceo dan – obučem se ujutru, svestan da ću u toj garderobi biti ceo dan i da ću uveče sigurno ostati na nekom koktelu ili partiju. U tim svojim prvim „kanskim godinama“ mnogo sam više brinuo o tome šta pakujem, što je logično iz samo jednog razloga – išao sam ne zbog samog festivala i glamura, već da radim i interesovalo me je šta se dešava na filmskom marketu. Koktele, partije i pravu festivalsku stranu ovog mesta otkrio sam dobrih 10-15 godina kasnije, što otkriva da dugo idem u Kanski festival.

NAJČEŠĆA PITANJA U KANU

Kada upoznate nekog na Kanskom filmskom festivalu, prvo pitanje je uvek (verujte, doživeli smo) – koji vam je ovo Kan po redu.

– A drugo pitanje je – koliko dugo ostajete na festivalu. U početku, kada sam dolazio na markete – isključivo da bih radio, ostajao sam pet do sedam dana, a danas, kada želim da uživam u svoj lepoti i glamuru Kanskog filmskog festivala, ostajem od 10 dana do dve nedelje. Zanimljivo je i to da oni koji posećuju Kanski festival preko 40 godina, svoje vreme provedeno ovde mogu da prebace u godine i kažu – u Kanu sam tačno boravio dve godine ili godinu, odnosno 365 dana, koliko sam otprilike ja.

CRVENI TEPIH I SELFI TRADICIJA

Iako je Kan poznat po sunčanom vremenu, plažama i moru, desi se da i tamo, ponekad, za vreme festivala pada kiša. Iako je i to doživeo nekoliko puta, Igor nikad ne stavlja festival i loše vreme u istu rečenicu.

– Bilo je godina kada je padala kiša sve vreme festivala, pa fenom sušite garderobu… Krenete negde lepo obučeni, a sačeka vas pljusak iza ćoška. No, to nikako ne može da bude moja prva asocijacija na Kan, to su isključivo sunce, prelepo vreme, crveni tepih koji se montira i sa koga se skida celofan. Postoji tradicija da se uvek tog prvog dana kada se dođe na Kanski filmski festival napravi selfi sa crvenog tepiha – svestan si gde si došao, ali u narednim danima koje provodiš u Kanu, prolaziš pored crvenog tepiha i ni ne okreneš se da vidiš kako izgleda. Nekad su na njemu mega zvezde, nekad novinari koji čekaju ispred da uslikaju te mega zvezde, a nekad su to samo prazne merdevine na koje se penju fotografi kako bi napravili što bolju fotku, no to ni ne primetite. Zašto? Zato što se već drugog dana saživite sa svim tim i postanete deo toga i prosto, u celoj toj jednoj jurnjavi, više ni ne pomislite na crveni tepih jer jurcate od sastanka do sastanka, od ručka do ručka, od koktela do večere i od večere do partija. I tako, puta dvanaest dana.

Ljudi koji imaju FOMO ne treba da dolaze u Kan jer ne postoji način da se bude u svakom trenutku na svakom mestu. To jednostavno fizički nije moguće.

Zanimljivo je da Igor, za razliku od mnogih koji dolaze na festival, više uopšte ne razmišlja o garderobi koju pakuje za boravak tamo.

– Sada sam svestan da, ako nešto zaboravim, makar to bio i smoking, uvek mogu da odem do Zarine radnje koja se nalazi na 50 metara od smeštaja koji najčešće iznajmljujem. Ima još jedna lepa stvar – ako zaboravite da ponesete ili stavite lepir mašnu na crvenom tepihu, oni će vam je dati jer je leptir mašna, kad su muškarci u pitanju, obavezna. Takođe, mnogo je radnji u Kanu koje rentaju smokinge i haljine, pa možete i tako da se snađete.

KILOMETRI KORAKA I FILMSKIH TRAKA

Možemo li uopšte da zamislimo koliko se evenata ili žurki organizuje u Kanu tokom trajanja filmskog festivala? Koliko se filmova pogleda, prepečači koraka, litara šampanjca popije? Ne moramo da nagađamo, pitamo Igora.

– Ove godine se na Kanski filmski festival prijavilo blizu 3000 filmova – upravo to istakao je direktor festivala Thierry Frémaux na uvodnoj konferenciji. To, naravno, ne znači da se danas snima više nego ikad – možda to važi za platforme, ali nikako za filmove koji se prikazuju u Kanu – Kan je specifičan, tamo ne može da se prikaže nijedan film, a da kasnije ne bude distribuiran u francuskim bioskopima, za razliku od Berlina ili Venecije, gde čak i Netflix ili Amazon mogu da prikazuju filmove koji neće imati bioskopsku distribuciju, već će direktno otići na platformu. Toliki broj filmova samo govori da je Kan postao još veći u promociji i značaju onoga što donosi na svetsko tržište, ako je uopšte moguće da zamislimo da može da bude veći u odnosu na ono što već jeste. Kan, naravno nisu samo filmovi. Možete li da zamislite samo koliko se tu kilometara svile potroši za sve one smele i jedinstvene kreacije za crveni tepih? Recimo, za ćlanove žirija koji tamo borave 14 dana i svakog dana moraju da se pojave u drugačijem autfitu? Zamislite svu tu kompleksnost u odevanju. A šampanjac? Sećam se žurke, gde je glavna zvezda bila Julianne Moore, koja je te godine predstavljala film Maps to the Stars, na kojoj se pio isključivo šampanjac, pa u jednom trenutku konobari nisu mogli da priđu ljudima i posluže ih – od količine flaša koje su bile razbacane po podu. To nikad u životu nisam video. No, Kan nisu samo afterpartiji nakon projekcije fimova. Tu su i svi oni mali kokteli u stanovima gde se šampanjac pije uz čips, do luksuznih partija na jahtama ili u hotelima gde za vas kuvaju najbolji šefovi na svetu. U prvim danima festivala kreće se sa koktelima negde od pet i ostaje napolju do dva, tri, četiri ujutru. Inače sam potpuno siguran da se u Kanu, za vreme trajanja festivala, u svakom trenutku dešava oko 100 evenata u svakom trenutku. I zato, ljudi koji imaju FOMO ne treba da dolaze u Kan jer ne postoji način da se, pa sve i da posedujete zlatnu propusnicu za sve događaje, bude u svakom trenutku na svakom mestu. To jednostavno fizički nije moguće.

PROPUSNICA ZA SVE DOGAĐAJE

Kanski filmski festival bio je prinuđen da pre nekoliko godina uvede specijalne propusnice za projekcije, otkriva Igor Stanković.

-Nikakve specijalne propusnice nisu postojale u Kanu do pre nekoliko godina, no pojavom sponzora, kakav je na primer TikTok, festival je bio prinuđen da to uradi. O čemu se radi? TikTok je, recimo, kao generalni spoznor festila uzimao veliku količinu karata za svoje goste – ugavnom poznate influensere, kojima je bilo bitno samo da se islikaju na crvenom tepihu, a ne i da pogledaju film i onda bi oni prošli red carpetom, ušli na projekciju, i odmah izlazili napolje, te je ostajao prazan veliki broj sedišta u salama. Baš zbog toga, festival je uveo specijalne akreditacije koje koštaju i preko 2 hiljade evra, ali koje garantuju odlazak na evente u organizaciji Kanskog festivala, kojih nema ih mnogo, ali njima se daje prioritet u dobijanju karata za filmove. Za one koji odsedaju u Martinezu ili Carltonu i dolaze jahtama na festival, ta cena ne predstavlja problem. Takođe, odsedanje u velikim hotelima donosi prioritet u dobijanju karata za filmove. Ima još nešto, KFF vrlo vodi računa o tome ko se nalazi u Monte Karlu, naročito pred trku Fomule 1, te da u danima kada festival malo padne, ostane aktivan u tom celebrity segmentu, kad dovodi celebritije iz Monte Karla, gde skoro sve trke mogu da se pomere, osim jedne koja je apslutno vezana za festival, a to je Grand Prix Monaco, koja se dešava na zatvaranju festivala.

Kan nisu samo filmovi, jasno je da je to i crveni tepih, ali i sudaranje sa poznatima na svakom koraku. Pitamo Igora ko je najslavnija zvezda koju je upoznao na festivalu.

– To je definitivno Pamela Anderson. Bila je zvezdetina u to vreme i zagrlio sam je dok smo se slikali.
Bio sam i u društvu vrlo teško pristupačnih osoba, kao što je na primer Aki Kaurismaki. Isćaskao sam se sa njim na jednom partiju, a on ni ne ide na partije i kad ide najčešće uzme čašu vina iz bara i ode u neki ćošak odakle posmatra ljude i pije direktno iz flaše. Ali tamo je to sve normalno. Da idete na koktel pre filma, odete na neki after party nakon projekcije… da u dva – tri ujutru pored vas prođe Tarantino, da na ulici vidite Salmu Hayek, da vraćajući se kući uživate u neformalnoj komunikaciji sa Umom Turman, da zajedno sa vama u redu za ulazak negde čeka Fatih Akin. Normalno je da Sorentino priđe i pita kakav je ovo party i da li može da se uđe na njega.

Ali, šta raditi ako ste prvi put u Kanu i nemate pozivnicu ni za jedan party? Igorov savet je da nikako ne očajavate.

– Ko prvi put posećuje Kanski filmski festival samo treba da se prepusti i da ide ge god ga neko pozove. Nema planova, nema pravljenja rasporeda, bukvalno – sa kim god, gde god. Ima mnogo partija koji nisu zatvorenog tipa, ima divnih mesta u Kanu u kojima ne treba ništa, a sklapaju se neviđena poznanstva, a tamo čak i poznati svraćaju na piće – Le Petit Majestic je mesto koje ono posle partija svi dolaze na još jedno piće… Ko ove godine dolazi u Kan prvi put, Le Petit Majestic je mesto za njega i ceo festival mu je otvoren.

No, na kraju treba istaći da Kanski filmski festival ipak jeste mesto u kojem se najviše priča o filmovima.

– Jako mi je zanimljiva oficijelna kanska selekcija ove godine – iako su velika rediteljska imena iz Istočne Evrope imala spremne fimove za Kan, festival je odlučio da ih ne prikazuje. Recimo, u selekciju nije ušao László Nemes, pa Poljakinja Agnieszka Holland, koja je imala gotov film, naš Pavle Vučković koji je prikazivao svoj film na festivalu i dobio nagradu čak, što automatski podrazumeva da će neko njegovo ostvarenje biti ovde prikazano… Kanski filmski festival ove godine podseća na Ligu šampiona u fudbalu – bez tima iz Istočne Evrope. Zapravo, vrlo je moguće da je Thierry Frémaux, direktor festivala, to uradio iz jednog razloga – kao čovek koji je vrlo dugo u visokim krugovima Kanskog filmskog festivala, moguće je da je rešio malo da ga osveži jer mu se često zameralo to da igra na sigurno. Kako je u jednom intervjuu izjavio da će se povući ukoliko dva puta zaredom napravi dva loša festivala, a neki ljudi iz filma uhvatili su se za tu njegovu izjavu rekavši da se to ne može desiti jer se strogo drži reditelja koji su objektivno viđeni za kansku selekciju, možda je on sada odbio te apsolutno „kanske autore“ i namerno ih ubacio u sporedne selekcije. Uradio je to vrlo smelo i pokazao da je on neko ko definitivno gleda preko ograde dvorišta u kojem boravi. Mislim da baš zato ove godine nisu selektovani filmovi koje su mnogi videli u Kanu – Jarmush koji im gotov film, Naomi Kavasa koja je sva pretodna ostvarenja prikazala u Kanu, nije selektovan ni Park Chan Wook.

Fotografije: Katarina Stefanović

Uz podršku brendova Black ‘n Easy i IZIPIZI, BURO. Srbija u partnerstvu sa MCF Megacom Srbija, donosi ekskluzivne priče sa 78. Kanskog filmskog festivala.

MCF Megacom Film, vodeća distributerska kuća na Balkanu, poslednje dve decenije domaćoj publici donosi relevantne, nagrađivane i autentične filmove svetske kinematografije.