Na jubilarnom Sarajevo Film Festivalu, koji se završio ovog vikenda – dodelom svečanih nagrada najbolja glumačka i kinematografska ostvarenja, Buro. je imao priliku da razgovara sa Juhom Kuosmanenom, filmskim, pozorišnim i operskim rediteljem i scenaristom iz Finske, koji ovog puta nije predstavljao svoje filmove, već je, kao član žirija, kojim je predsedavao cenjeni Paul Schrader, ocenjivao ostvarenja iz takmičarske selekcije.
Njegovi kratki filmovi prikazani na mnogim festivalima, uključujući one u Lokarnu, Oberhausenu i Kanu, gde je premijerno prikazan njegov debitantski dugometražni film Najsrećniji dan u životu Ollija Mäkija (2016. godine), za koji je osvojio glavnu nagradu u selekciji Un Certain Regard. Na Kanskom festivalu premijerno je prikazan je i njegov drugi dugometražni film Kupe br. 6 (2021), u glavnom takmičarskom programu, koji je osvojio Grand Prix, podelivši nagradu sa filmom Asghara Farhadija Heroj.
Ono zbog čega je Juho posebno cenjen među starijom publikom jeste to što je napravio trilogiju kratkih nemih filmova: Scrap-Mattila and the Beautiful Woman (2012), Moonshiners (2017) i A Planet Far Away (2023), kao suosnivač i umetnički direktor filmskog festivala u svojoj domovini Kokkolan Kinojuhlat Film Festivala (koji se ove godine održava od 5. do 8. septembra), a među mlađom zbog toga što je režirao nekoliko epizoda remek – dela od serije Alice & Jack, u kojoj glume Andrea Riseborough i Domhnall Gleeson.
Koje ste kriterijume koristili za ocenjivanje filmova na Sarajevo Film Festivalu i da li je to bio težak, možda i nezahvalan zadatak?
– Da, apsolutno. Kao član žirija, morao sam da obraćam pažnju na neke stvari, na koje kao običan gledalac, inače ne obraćam pažnju. Nezahvalno je ocenjivati filmove, jer mislim da njih ne treba rangirati, analizirati, već osećati. S obzirom na to da mislim da je čak apsurdno ocenjivati filmove, nisam siguran koliko sam uopšte bio dobar žiri. Opet, uživao sam u tome jer volim da gledam filmove i volim da razgovaram o njima, samo mi je istovremeno čudno, i nekako nije fer, da nagrađujemo jedan film, a neki drugi ne. Uvek morate da pravite neki kompromis. Ali, takmičenja su dobra za film, dobro je da se o njima priča, da se gledaju i slično…
Opet, ovo sigurno nije bio prvi put da ste morali da ocenjujete neki film?
Nije. Svake godine barem jednom budem negde član žirija.
Ali ste prvi put u Sarajevu? Kakvi su vam utisci o gradu, ljudima, festivalu?
– Tako je, ovde sam prvi put i osećam se predivno. Grad je fascinantan, ljudi – poznajem od ranije neke ljude iz organizacije festivala, sam festival je fantastičan, sjajno su me svi dočekali.
I vi organizujete filmski festival u Finskoj. Postoji li nešto što ste videli ovde i što biste mogli da inkorporirate u svoju manifestaciju?
– Uh, mnogo toga mi se dopada, prvenstveno duge večere na kojima se druže ljudi iz industrije, ali naš festival je zaista mali. Program je internacionalan, ali gosti nisu – dolaze samo iz Finske.
Da li ste upoznati sa srpskom kinematografijom?
– Jesam, ne mnogo, ali jesam. Imam i svog omiljenog srpskog reditelja. To je Ognjen Glavonić. Volim njegov film Teret.
Juho Kuosmanen – filmovi koje morate da gledate
Kupe broj 6.
Početkom devedesetih, mlada finska studentkinja, Laura, beži od zagonetne ljubavne veze koju je imala u Moskvi i ukrcava se na voz za Murmansk,gde odlazi kako bi proučavala drevne stene. No, primorana je da deli dugu vožnju u maloj kabini za spavanje sa grubim ruskim rudarom Ljohom. Neočekivani susret, u kupeu br. 6, tera ovo dvoje putnika da se suoče sa istinom o sopstvenoj usamljenosti i čežnji za vezom. Zajedno će provesti dva dana i preći 1200 milja, što u početku deluje zabrinjavajuće, ali ono što se dešava između njih postaje toplo, iznenađujuće i bolno ljudski. Melanholičan i dirljiv film – koji je The Guardian nazvao finskim odgovorom na The Lost in Translation, Juhovo je drugo dugometražno ostvarenje, za koje je dobio Grand Prix na Kanskom filmskom festivalu.
Najsrećniji dan u životu Ollija Mäkija
Ovo je prvi celovečernji film Juha Kuosmanena, koji je osvojio Un Certain Regard u Kanu. U pitanju je neodoljivo šarmantna i duhovita drama inspirisana obračunom između finskog boksera Olija Make i američkog šampiona Dejvija Mura. Oli je momak sa sela i sve je spremno za njegovu pobedu, sve što treba da uradi je da izgubi na težini i usresredi se na meč. Međutim, on se zaljubljuje…
Nema trilogija (Mykka-trilogia): Scrap-Mattila and the Beautiful Woman, Moonshiners (2017) i A Planet Far Away (2023)
Režiranje nemog filma u 21. veku zvuči kao anegdota, ali Juho se uhvatio u taj vrlo zahtevan poduhvat i napravio priču o nekolicini autsajdera u turobnim finskim krajolicima i udahnuo u priču svu razigranost i ležernost svojstvenu slapstick tradiciji, kao i autentičnu i pomalo kaurismakijevsku otpadničku romantičnost. Odličnom prijemu trilogije kod publike doprineli su i uživo odsvirana muzika finskog Ykspihlajan Kino-orkesteri i proizvedeni zvučni efekti (Hejki Kosi).
Serija Alice & Jack
Alice & Jack je šestodelna drama o dvoje ljudi koji ne mogu da se oslobode međusobne privlačnosti – upoznaju se na sastanku naslepo (preko aplikacije). On je medicinski istraživač koji pokušava da pronađe lek za Hašimotov sindrom, dok ona radi u finansijama i dobro je situirana. Provode noć zajedno i, naizgled, super im je. Jack je željan da nastavi vezu sa Alice, ali ona želi da je prekine jer – ne voli ponavljanja. I tako narednih 15 godina. S povremenim usponima i padovima, par održava svoj odnos, koji nikako ne prerasta u romansu jer – u trenucima kada jedno od njih pokuša da se poveže s onim drugim, ono drugo biva nedostupno, dok istovremeno sabotiraju svaku mogućnost sreće s nekim drugim.
Prodavci slika
Ovaj kratki Juhov film (58 minuta) osvojio je Cinéfondation nagradu na Kanskom filmskom festivalu. Atom Egoyan, tadašnji predsednik žirija, obrazložio je odluku da se nagrada dodeli filmu Prodavci slika sledećim rečima: „Ovo je brilijantna režija, ali je ovaj film geijalan i u glumačkim dometima, slici, koliko i kinematografskim“. Egoyan je dodao da jedva čeka da vidi sledeća Juhova ostvarenja, da jedva čeka da vidi kako će se reditelj razvijati (a bilo je to 2010. godine). Radnja filma dešava se uoči Božića gde zatićemo tri putnika namernika na putu – kola samo što im se nisu pokvarila, robu koju nose nikako ne uspevaju da prodaju, ali ono što ih zapravo najviše muči jeste – kako da se nose sa prijateljstvom koje se među njima upravo rađa.
Buro. Srbija ove godine donosi ekskluzivne priče sa 30. Sarajevo Film Festivala, uz podršku partnera L’Oreal Paris i Grand kafa.
Fotografije: Katarina Stefanović, Promo