Kučići, palme, hrana, kokteli, karaoke večeri, prijatelji, zabave, putovanja, rendom fotografije sa ulice. Svi znamo šta možemo da vidimo na Instagram storijima, i manje više taj repertoar se vrti u krug. Ali, iako jeste lepo, a nekada i superzabavno gledati snimke sa dalekih destinacija, dobrih žurki, ili bajkovite zalaske sunca, da li je to maksimum koji ova društvena mreža ima da ponudi? Zašto ne tražiti više od platforme i ne pretvoriti je u sjajno oruđe za recimo sticanje znanja? Ako već ima toliki reach i sadržaj koji se tu plasira stigne do velikog broja ljudi, može li upravo ta činjenica da se upotrebi u neke malo bolje svrhe?
The New York Public Library misli da može i pre nekog vremena su pokrenuli projekat Insta Novels, koji je sada doživeo dodatnu popularnost i vizuelnu transformaciju, pretvarajući insta storije u sjajan sistem otvorenog pristupa književnosti koja postaje dostupna svima i ujedno prelepo vizuelno-literarno iskustvo. Posvetili su se uploadovanju celih knjiga klasične literature na njihove storije, ne bi li dali priliku čitaocima i pratiocima da imaju dobar naslov pri ruci gde god da se nađu. Dok jedni smatraju da su internet, tehnologija i društvene mreže u tandemu ubili knjigu i čitanje, i da su zakleti neprijatelji institucija kao što su biblioteke, The New York Public Library se ne slaže i dokazuje sasvim suprotno.
Umesto protivljenja pronašli su način da nastave da šire svoju misiju samo prilagođeno potrebama savremenog čoveka, i da kako sami kažu „hakuju instagram storije u ime klasične književnosti“ jer nije bitno gde ljudi čitaju, bitno je da to čine. Kako je njihova misija da pisanu reč približe što većem broju ljudi, okrenuti se Instagramu, koji ima preko 400 miliona aktivnih korisnika dnevno je i više nego dobro rešenje. U highlights delu NYPL profila mogu se pronaći sve knjige koje su insta digitalizovali, među kojima su za sada „Alisa u zemlji čuda“, Poov „Gavran“ , Kafkina „Metamorfoza“, Dikensova „Božićna priča“, Gilmanin „Žuti tapet“.
Iz njujorške biblioteke su se postarali da svaki story bude čitljiv maksimalno, kako u pogledu veličine tako i količine teksta, fonta (odabrali su Georgia font na koji smo svi navikli kada su knjige u pitanju) i pozadine u toploj krem nijansi da bi više prijala očima. Ono što dodaje posebno je što su uspeli da razumeju i iskoriste jedinstvene prednosti platforme, i svaki roman prate adekvatni vizuali i animacije, koje čitanje čini zabavnim, kreativnim i dinamičnim. Neki bi rekli da je čitanje samo po sebi zanimljivo i da mu ne treba dodatno elaborirani vizuelni sadržaj koji knjigu pretvara u slikovnicu, i donekle to možda i jeste tačno, ali se verovatno svi moramo složiti i oko toga da je pažnja današnjeg čitaoca daleko kraća i treba je fokusirati, a i prelepo je čitati knjige koje su prelomljene tako da bi im najbolji online magazin mogao pozavideti. Em je potpuno drugačije, osavremenjeno iskustvo em i prilika za angažman mladih umetnika i dizajnera sa kojima su sarađivali na novim coverima i vizualima.
Iako nisu bili sigurni u efikasnost ovog sistema, iz NYPL su pustili da prođe malo vremena nakon lansiranja projekta, i sada kada je došlo vreme za sabiranje ispostavlja se da se broj čitalaca story romana broji u stotinama hiljada, a da je prema prošlomesečnom izveštaju ukupan broj pratilaca porastao za 75%. Dakle, nije da ljudi ne žele da čitaju, samo treba razumeti kako se to radi danas, a očigledno i u budućnosti. Ono što ostaje kao problem sa kojim su se susreli jeste da Instagram nije baš mesto za čitanje dugih romana, i da je sve što je uploadovano do sada bilo u formi kratkog romana ili kratkih priča, ali je sasvim jasno da su napravili korak u dobrom smeru i da je ovo tek početak korišćenja platforme u sasvim novi svrhe. A i uliva nadu da će možda i još neke institucije krenuti ovim putem i da ćemo na Instagramu sve češće videti i zanimljiv i koristan i kreativan sadržaj, čemu možemo samo da se radujemo.