Sasvim je prirodno biti sumnjičav prema 2021. godini. Kao prvo, nije baš počela blistavo uzevši u obzir da je sve proteklo bez većih partijanja, šljokica u kosi i plesa do jutra. Kao drugo, dosadašnja događanja nije da su basnoslovno prelepa. Kao treće, nemamo pojma šta nas dalje čeka a na primeru prošle godine smo naučili da uvek može da nas sačeka ama baš sve. Ipak, to nas ne sprečava da želimo neke divne nove priče, da maštamo o novim počecima, o onim epizodama sopstvenog života u kojima nešto radimo po prvi put, ili prosto samo okrećemo stranicu na kojoj počinjemo da živimo kako smo oduvek želeli. Šta god imali u planu, izvesno je da svako ima makar jednu stavku na svojoj listi onoga što ove godine želi da ostvari, a ove knjige postavljaju idealnu atmosferu za podršku i inspiraciju.
„novi početak“
Tony Parsons
Nisu bez razloga kritičari još kada je knjiga izašla bili složni u tome da je u pitanju „zabavno, ozbiljno, nežno i iskreno“ dodali bismo i na momente prilično gorkoslatko štivo. „Novi početak“ je zaista priča o novom početku u najbukvalnijem smislu te reči gde glavni junak nakon srčanog udara, zbog transplantacije srca dobija priliku da počne svoj život ispočetka. Može da radi sve što godinama nije, na način na koji nije ni zamišljao da će biti moguće, ali malo po malo otkriva da mladost nije toliko zabavna, i da bi možda ipak radije želeo svoj stari, dosadni život nazad.
„godina magičnog razmišljanja“
Joan Didion
Jedan sasvim nasumičan nemi film je svojom titravom svetlošću uspeo da trgne profesora Zimera iz mrtvila istovetnih dana koje provodi nakon pogibije svoje porodice u avionskoj nesreći. To ga upliće u misteriju vezanu za nestanak komičara Hektora Mana, zbog čega Zimer ipak odustaje od suicidnih misli, shvativši da još uvek postoje razlozi zbog kojih vredi živeti, ljudi kojima treba pomoći, iskustva koje treba proživeti a iz stranice u stranicu otvaraju se pitanja koja imamo svi i to na dnevnom nivou: večita pitanja o smislu, o prirodi umetnosti, o starim traumama, o novim počecima.
