Prošlo je već nekoliko dana od kako je preminula Toni Morrison, američka spisateljica i dobitnica Nobelove nagrade, prva Afroamerikanka koja je dobila ovu nagradu, a svet ne prestaje da odaje počast njenoj genijalnosti podsećajući se najboljih citata, legendarnih intervjua ili izjava.
“Ako želiš da letiš, moraš da se otarasiš svih sranja koja te vuku na dole.” —
Njene reči, bilo iz knjiga, sa govora ili iz intervjua, njena dostignuća i njeno uporno odbijanje da bude bilo šta drugo do crne žene, pomerila su poziciju Afroamerikanca sa margine, i omogućile generacijama crnačkih kreativaca da budu ponosni na ono što jesu. Dala im je hrabrost da se izbore za mesto koje im pripada, pripovedajući svoje priče, predstavljajući ih svetu i rekreirajući narativ do tada pretežno konstruisan od strane belaca. Otvorila je prostor da se istraži belački rasizam i suprematizam, toliko duboko ukorenjen, upisan u DNK Sjedinjenih Američkih Država, i napravila odnos spram istog. Stavila je devojke kao što su Pecola Breedlove i Margaret Garner u centar svog univerzuma, a samim tim i svih drugih na koje je uticala, i upisala Afroamerikance gde treba da budu u istoriji SAD i sveta.
„Osloboditi sebe je jedna stvar, biti vlasnik te oslobođene sebe je sasvim druga.“ —
Neke od njenih citata se ponavljaju i prepričavaju sa takvim žarom, jer ona nije glas samo afroameričke zajednice već svih marginalizovanih, sputavanih i ugnjetavanih i kada kaže “biti crnkinja nije prazno, već veoma bogato mesto, pozicija sa koje pišem. Ne ograničava mi imaginaciju, već je naprotiv širi. Bogatija sam nego beli pisac, zato što znam više i prošla sam više” i to je nešto sa čim svako sa margine može da se poistoveti. Bio to Balkan, Istočna Evropa, Bliski Istok, bilo koja tačka globalnog juga i globalnog istoka koji su Zapadu daleki i nepoznati, i čije iskustvo nikada neće moći da razume. Iza sebe je ostavila sjajna ostvarenja kako fikcije tako i nefikcije u kojima je istraživala pitanja iskustva i trauma Afroamerikanaca kroz razne ere.
“Definicija pripada onome koji definiše, ne onome koji je definisan.” —
U ime sećanja na ženu koje je sinonim snažnog karaktera i brzog uma, s kojom je bila čast deliti razdoblje, prisećamo se njenih najboljih dela. Ukoliko želite da uplovite u Morrison svet, predlažemo da počnete od ovih naslova.
“Solomonova pesma”
Jedno od najpoznatijih dela ove autorke. U mešavini realizma i fantazije, prati se život Macona Deada Juniora, kroz mnoge misterije i neverovatne, nezaboravne karaktere koji ga okružuju. Ukoliko niste čitali njene radove do sada, ovo bi mogao da bude idealan početak, jer kao što Reynolds Price za New York Times navodi: “Malo Amerikanca zna, a još manje bi moglo da ispriča ono što je ona ispričala u ovom mudrom, obimnom romanu.”
“Voljena”
Knjiga za kojom je dobila Pulicerovu nagradu 1988. godine i definitivno njen najpoznatiji roman. Priča priču o Sethe, nekada robinji, koja je 1870-ih uspela da pobegne u Ohajo. Ipak, uprkos tome što je fizički slobodna, Sethe progone traume iz prošlosti, i shvata da gde god da pobegne to zauvek ostaje deo nje sa kojim mora da napravi mir. Margaret Atwood je ovaj roman genijalno opisala kao „antiminimalističku prozu koja je raskošna, ekscentrična, na momente surova, lirska, kolokvijalna, i veoma, veoma tačna“. 1998. godine snimljen je i film po ovom romanu u kom glavnu ulogu igra Oprah Winfrey.
“Dom”
Frank Money je mladi afroamerički veteran Korejskog rata, koji se vraća u Ameriku i suočava sa traumama borbi koje je preživeo. U vrtlogu unutrašnjih borbi našao se i u rodnoj nekada omraženoj Džordžiji sa ciljem da spasi svoju zlostavljanu sestru, a taj put će se ispostaviti spasonosnim kako za nju tako i za njega.
“Jazz”
Priča je smeštena u Harlemu 20-ih godina XX veka, koji istorijski prati i opisuje zamršeni ljubavni trougao Joea prodavca, njegove žene Violet i devojke tinejdžerke Dorcas. U veoma iznenadnom obrtu i nasilnom toku događaja, nakon što Dorcas počinje da odbija Joea i distancira se od njega, on je ubija. U rekapitulaciji događaja, timeline se slaže i usložnjava i korak po korak nas pušta u svet, živote i emocije prilično tragičnih glavnih junaka.
“Milosrđe”
Ovom knjigom Toni vraća čitaoce u XVII vek, tačnije 1680. godinu i vreme trgovine robovima. “Milosrđe” prati priču anglo-saksonskog avanturiste, koji uzima mladu devojku Florens, nakon što mu neki dužnici ostaju dužni i daju mu nju umesto novca. Florens ume da čita, piše, radi na njegovoj farmi i prolazi razne događaje od zaljubljivanja do potrage za zaštitom.
