Kada se pojave novi naslovi pesnikinja i spisateljica, prvi smo u redu za kupovinu i nedelje poput ove nas raduju jer radosno možemo da kažemo da su se pojavile čak tri nove knjige koje jedva čekamo da držimo u rukama. Dugoočekivani roman o ženskoj seksualnosti i svim njenim fazama i aspektima, koji je već pobrao mnogo pohvala na svetskom nivou, i dve zbirke poezije, jedna o Erosu druga o Tanatosu, a baš svaka se uklapa idealno u ovaj čudan jesenji početak leta.
“Tri žene”
Lisa Taddeo
Booka
Kada je Lisa Taddeo počela da istražuje za novu knjigu, koja je bila zamišljena da se bavi pitanje “ljudske želje” očekivala je da muške priče budu te koje će je privući. Međutim, dok je putovala i razgovarala sa muškarcima o njihovim seksualnim dilemama i željama ništa je nije ni najmanje pomerilo. Kako sama kaže “Muške priče su se stopile u jednu”. Umesto toga, okrenula se ženama i počela da prati živote i priče tri žene zbog kojih je šest puta prešla s kraja na kraj SAD. One su Maggie, Lina i Sloane. Maggie je u ranim dvadesetim i pati od post-efekata veze sa oženjenim profesorom sa kojim je bila u srednjoj školi, a sudski proces koji to prati okreće sve živote naopačke. Lina je u tridesetim, živi u Indijani, bori se sa napadima panike, i nakon propasti prvog braka upušta se u vezu sa starom simpatijom. Sloane i njen muž su sredovečni svingeri, koji vole trojke i svoj život u višoj klasi. “Tri žene” predstavljaju sinegdohu za istinu koja je pomalo i sumorna i tiče se ženske borbe za slobodu seksualnosti, izbora i fizičke autonomije, istovremeno u pokušaju da se pronađe fizička i emotivna povezanost.
„Oni u tami“
Vénus Khoury-Ghata
Arete
“Oni u tami” je nova zbirka poezije francuske pesnikinje libanskog porekla Vénus Khoury-Ghata. Iako živi preko četrdeset godina u Parizu, kaže da nikada nije uspela da „izleči“ Istok u sebi, a to nekako i jeste primetno i u njenim pesmama. Da je tačka u kojoj se Zapad i Istok i sva njihova iskustva i perspektive spajaju. Centralno mesto njene pesničke zbirke „Oni u tami“ zauzima motiv smrti, kome se često vraća u svom stvaralaštvu, budući da ga je osetila prvo u kolektivnom iskustvu, u Libanskom građanskom ratu, a zatim i sasvim lično kroz gubitak supruga. Međutim, u njenim pesmama nepobedivu smrt nekako čudesno nadjačava Mediteran, njegova flora i fauna i kao da fantastičnošću, bogatstvom i raznovrsnošću koje živi i uvek će živeti, pobeđuje bespomoćnost pred smrću.
“Duboka ljubav niko”
Ann Jäderlund
Štrik
“Duboka ljubav niko” je rezultat više od dvadeset godina poetskog istraživanja tema ljubavi, usamljenosti, telesne senzualnosti, i zadovoljstva i bola koje sve ovo donosi. U ovoj zbirci poezije, Ann Jäderlund je spojila pesme napisane u periodu od 1992. do 2015 godine u suptilnu i kohezivnu celinu koje se oslanja na ideju o dubokoj, pravoj ljubavi, i preispituje je. U njenom rečniku voleti duboko znači ne voleti nikoga, voleti puno znači biti sam. Njena poezija je krhka i snažna, misterizona i omamljujuća, ponekada brutalno iskrena i malo surova ali uvek izuzetno lepa.
