Ako je verovati Google-u, na svetu trenutno postoji otprilike 130 miliona knjiga, a vi ste se zaglavili sa tom jednom koja vam se ne sviđa?
„Šta znam, nije toooliko loša. Hajde da probam da pročitam bar još jednu glavu. Možda će posle ove stranice biti bolje. Pa ne mogu sada da odustanem.” Ako vodite ovakve ili slične razgovore sami sa sobom dok prevrćete stranice koje u vama ne izazivaju ništa osim želje da knjigu odložite sa strane, upravo to i treba da uradite. Zašto?
Hajde da se vratimo na brojku sa početka. Dakle, postoji prgršt knjiga u koje možete kvalitetno uložiti vreme, umesto da isto trošite na naslov koji vam se naprosto ne dopada. Može da se dogodi da već na prvoj stranici ne kliknete sa autorom, stilom ili samom pričom. Možda se na polovini razočarate. Možda na samom kraju. Prema Goodreads istraživanju – spore, dosadne knjige i način pisanja koji vam ne leži su osnovna dva razloga za to. Kad god da se pojave, znače da je vreme je da knjigu zatvorite, odložite, poklonite ili zaboravite. Svaka solucija je bolja od uzaludnog trošenja vremena kog nemamo dovoljno ni za stvari koje istinski volimo.
Moguće je i da vam neki naslov samo trenutno ne leži, što ne znači da mu eventualno nećete dati drugu šansu. Postoje i one knjige čija se priča sporo razvija i neretko se dešava da posle stotinu ili više stranica počinjete da doživljavate neku vrstu involviranja, uzuđenja ili zapitanosti, što ne znači da na pedesetoj nemate pravo da se od nje oprostite i potencijalno ostanete uskraćeni za genijalnost koju naredne stranice čuvaju. Postoji i taj kulturni pritisak da se određene knjige i bestseleri jednostavno moraju pročitati. Istina jeste da apsolutno ne moraju. Knjige mogu da budu i čista zabava, mentalna igrarija ili momenat bega od stvarnosti.
Postoji još jedna vrsta pritiska i ogleda se u porazu ukoliko od nečega odustanemo, pa makar se radilo i samo o knjizi koja nam se ne dopada. Ukoliko uopšte treba da procenjujemo vreme koje neumitno munjevitom brzinom bespovratno teče i prestanak bavljenja stvarima koje u nama datom trenutku ne izazivaju apsolutno ništa, jasno je (valjda) šta je daleko dragocenije. Nekada se self-help ogleda upravo u “odustajanju”.
Ako ne verujete nama, poverovaćete valjda James Joyceu, čoveku koji je jedan od najuticajnijih i najznačajnijih pisaca 20. veka i koji je sam rekao: „Život je previše kratak da biste čitali loše knjige.” Mi dodajemo da je život previše kratak da biste radili bilo šta što vam je mrsko.
