Iako je njen brak sa glumcem Laurenceom Olivierom mogao da se opiše kao priča o strasti, romansi, izdaju i slomljenom srcu, gluma je, zapravo, oduvek bila najveća strast Vivien Leigh. Rođena kao Vivien Mary Hartley, prvu ulogu imala je sa tri godine recitujući na sceni Little Bo Prep, u amaterskoj glumačkoj trupi svoje majke – prema biografiji Vivien: The Life of Vivien Leigh, koju je napisao Alexander Walker.
Javnost ju je prvi put primetila kao Henriettu 1935. godine u dramu The Mask of Virtue, kada je već bila promenila prezime u Leigh, uzevši ono od supruga, Herberta Leigha Holmana, čoveka koji nije podnosio teatar, što je bio razlog čestih rasprava u njihovom braku i što je kasnije i dovelo do toga da započne aferu sa najvećom ljubavi u svom životu – glumcem Laurenceom Olivierom.
Zašto su Vivien i Laurence naš ovonedeljni kultni par, čitajte u nastavku.
Vivien i Olivier upoznali su se nakon jedne izvedbe njene predstave The Mask of Virtue u Londonu 1936. Olivier (28) prišao je da čestita zvezdi u usponu, a ona, tada u dvadesetim, odmah je znala da je to muškarac za kojeg želi da se uda (on je bio u braku sa glumicom Jill Esmond), barem tako piše u biografiji Michelangeloa Capue Vivien Leigh: A Biography.
Magnetski privučena Laurenceovim šarmom, i ona se Olivieru dopala kao nijedna žena do tada. Olivier, koji je u jednom od svojih intervjua mnogo godina kasnije priznao da se oženio Esmondovom jer je mislio da ne može da pronađe bolju devojku od nje ikada u životu, patio je u braku u kojem nije bilo intimnosti jer ni on Esmondovoj nije bio naročito privlačan (glumica je navodno volela žene), piše u biografiji Laurence Olivier: A Biography Donalda Spota.
– Nisam mogao da pomognem sebi u vezi sa Vivien. Mrzeo sam sebe zbog toga, mrzeo sam sebe jer varam Jill, iako sam je varao i ranije, ali sam znao da je ovo sa Vivien nešto drugačije. To nije bila samo požuda. To je bila ljubav u koju sam bio uvučen, da nisam znao ni da mi je bila potrebna.
Leigh i Olivier nakon godinu dana od upoznavanja igraju zajedno u filmu Fire Over England, ljubavne partnere, što je bilo idealno da ovaj kultni par započne tajnu vezu i počne da se viđa i van seta.
Nardena godina bila je krucijalna za njihov odnos jer su oboje bili vrlo posvećeni svojim karijerama. Olivier je dobio ulogu Heathcliffa u adaptaciji romana Wuthering Heights, ostavio je Leigh u Engleskoj, i to u vreme kada je ona počela da pokazuje prve znake mentalne bolesti. U to vreme nije postala dijagnoza bipolarnog poremećaja, kao ni tretman za to, što znači da se Leigh nije ni lečila.
Dok je 1938. Snimala film A Yank in Oxford, Leigh je patila od čestih promena raspoloženja, kada je stekla reputaciju osobe sa kojom je nemoguće raditi. Uprkos tome, ponuđena joj je uloga Isabelle u filmu Wuthering Heights, a ona je odbila ponudu, razočarana jer ne igra glavni ženski lik Cathy.
Olivier preporučuje Vivien za ulogu Scarlett O’Hare u filmu Prohujalo sa vihorom i uprkos problemima koje stvara na snimanju, ovo je uloga joj donosi velika priznanja, svetsku slavu i mir i sreću u odnosu sa Olivierom. Postaje prva žena iz Velike Britanije koja dobija Oskara za glavnu žensku ulogu, i ubrzo se udaje za Oliviera, 31. Avgusta 1940 u Santa Barbari.
Leigh i Olivier zajedno glume u filmovima 21 Days Together (1940) i That Hamilton Woman (1941), a na Brodveju igraju u komadu Romeo and Juliet. Vraćaju se u Englesku, 1943, gde se Olivier pridružuje vojsci, a Leigh odlazi u Severnu Afriku, kako bi zabavljala vojnike koji su bili tamo stacionirani za vreme II Svetskog rata (1944). Ubrzo prekida turneju i vraća se u Englesku, zbog bolesti, gde joj dijagnostikuju tuberkulozu na levom plućnom krilu. Provodi nekoliko nedelja u bolnici i dobija nekoliko pisama od Oliviera u kojima joj piše da je voli više nego sebe.
Nakon oporavka, Leigh nastavlja da glumi, uprkos savetima lekara da napravi pauzu u karijeri, i na snimanju filma Caesar i Cleopatra saznaje da je u drugom stanju. Bebu je pobacila na setu, i nakon nervnog sloma – histeričnog plakanja na podu satima, upada u duboku depresiju. Bio je to samo jedan od mnogo mentalnih krahova koji će uslediti, iako je s vremenom naučila da prepozna simptome koji prethode bipolarnoj epizodi.
I dok je njena karijera počela da se gasi – pravila je velike pauze nakon bipolarnih epizoda kojih se nije ni sećala, Olivier je bio na vrhuncu. Počeo je da uživa veliku slavu nakon uloga u predstavama Henry IV i Edip, išao na svetske turneje sa kolegom Ralphom Richardsonom, a nekima od njih ga je pratila i Leigh, čije se mentalno stanje s vremenom samo pogoršavalo.
Kultni par 1948. odlazi na šestomesečnu turneju u Australiju i na Novi Zeland, da nastupaju i prikupljaju novac za pozorište, gde Leigh počinje da pati od insomnije, pa je menjaju na sceni jer ne može da glumi. I njihova veza počinje da se raspada u ovim trenucima, gde se najčešće svađaju zbog njenih promena raspoloženja.
Najgora svađa dogodila se u Christchurchu, na Novom Zelandu, kada je Leigh odbila da izađe na scenu jer nije mogla da pronađe svoje cipele, da bi je Olivier javno ošamario pred svima, na šta mu je ona uzvratila. Samo minut nakon toga, izašla je na scenu, u pozajmljenim cipelama, smešeći se, dok je on u tom trenutku shvatio da ju je zauvek izgubio – u Australiji.
Njena karijera nakratko se povratila zbog uloge u komadu Tramvaj zvani želja, gde je igrala Blanche DuBois, 1949, na West Endu, a komad je imao toliki uspeh, da glumica snima i filmsku verziju. Iako joj Blanche donosi uspeh, psihički je sahranjuje uloga Kleopatre koju 1951. igra u pozorištu – u komadu Anthony and Cleopatra, pored supruga, gde kritičari o njoj pišu kao o glumici osrednjeg talenta.
Ne mogavši da podnese kritiku, a ni svoje učestale epizode, Leigh doživljava teži mentalni slom na Šri Lanci, gde je bila na snimanju filma Elephant Walk (1953), sa glumcem Peterom Finchom. Po poratku u Englesku, gde je hospitalizovana, priznala je suprugu da je imala aferu sa Finchom. Njeno ponašanje u budućnosti počelo je da uključuje ne samo afere sa kolegama, nego i odlaske u krevet sa strancima, ali uprkos tome Olivier nije odustao od njihovog braka. To se dogodilo nekoliko godina kasnije, kada je shvatio da među njim više nema hemije.
Nakon nekoliko zajedničkih uloga i još jednog pokušaja da dobiju bebu, koji se završava pobačajem, Leigh i Olivier podnose papire za razvod braka 1958, da bi se zvanično razveli 1960, kada su već oboje bili u drugim vezama – ona sa glumcem Jackom Merivaleom, a on sa 22 godine mlađom glumicom Joan Plowrigh.
Iako nisu bili u braku, ostali su u prijateljskim odnosima, a do njene smrti pisali su pisma jedno drugom. Leigh je umrla od posledica tuberkuloze (1967) – bila je tada u braku sa Jackom Merivaleom, a Olivier mnogo godina kasnije, 1989. u svom domu u Vest Saseksu. Navodno je, prema rečima supruge Plowright, nekoliko dana pre smrti gledajući na televiziji film sa Leigh, izgovorio: “Ovo, ovo je bila ljubav”.
