Povezano
John Everett Millais je bio jedan od osnivača bratstva prerafaelita, u septembru 1848. Tokom ranih 1850-ih, Millais je stvorio mnoge umetničke radove koji će definisati stil prerafaelita, istražujući teme iz folklora, religije i britanske književnosti.
Uprkos tome što je Millaisov rad bio izuzetno važan za budućnost prerafaelitske umetnosti, isticao se među svojim savremenicima u pokretu zahvaljujući svojoj pažnji prema detaljima i izraženom osećaju za realizam.
Dela ovog umetnika ste sigurno već videli – ali uvek vredi saznati više.
John Everett Millais: Umetnik čija dela još uvek odjekuju
John Everett Millais je u bogatoj porodici sa Džerzija. Njegov talenat za crtanje naveo je porodicu da se preseli u London kako bi dodatno razvili njegovu umetničku karijeru. Millais se sa samo 11 godina upisao na Kraljevsku akademiju. Tamo je upoznao slikare Holmana Hunta i Dantea Gabriela Rossettija.
Troje mladih studenata bilo je razočarano nastavom i stilom visoke viktorijanske umetnosti koja je dominirala u Akademiji.
Smatrali su da je izrazito stilizovan i idealizovan pristup slikara uskraćivao umetnost za pravi duh i njenu sposobnost da dirne posmatrače.
U nastojanju da promovišu novi tip umetnosti, manje zavistan od klasicizma i idealizma, ova trojica slikara, zajedno sa drugima, osnovali su pokret 1848. godine.
Naziv pokreta odnosi se na umetničke uticaje iz perioda pre renesansnog umetnika Rafaela (1483–1520), odnosno na srednjovekovnu umetnost.
John Millais je obeležio osnivanje bratstva prerafaelita uključivanjem inicijala PRB na klupu gde sede Lorenzo i Isabella u njegovom remek-delu iz tog perioda, Lorenzo and Isabella (čuva se u Walker Art Gallery).
Pokret je u stvarnosti bio labava formacija koja nije trajala duže od nekoliko godina, iako su osnivači i dalje nastavili da slikaju na sličan način i nakon što su se povukli iz zajedničkog cilja.
Figure Johna Milliasa pažljivo komponovane, a svaki detalj – od pokreta ruku do izraza lica – nosi narativnu težinu.
U njegovim radovima pejzaži nisu samo pozadina, već aktivni deo priče, često simbolički povezani sa temom slike. Ovaj spoj realizma i simbolike čini njegove slike bogatim i višeslojnim vizuelnim iskustvom.
Još jedna ključna odlika Millaisove umetnosti je njegova vernost prirodi. Inspirisan učenjima Johna Ruskina, Millais je verovao da umetnost treba da bude “istine u prirodi” i pažljivo je posmatrao svet oko sebe kako bi ga precizno preneo na platno.
Ova posvećenost detaljima vidljiva je u prikazu biljaka, tekstura odeće, svetlosti i atmosfere, što njegovim radovima daje gotovo fotografsku preciznost, ali istovremeno zadržava poetsku dimenziju i emocionalnu dubinu.
Millais je takođe bio inovativan u kombinovanju tradicionalnih tehnika sa idejama novog umetničkog pokreta.
Njegova dela karakterišu žive boje, pažljivo složeni kontrasti svetla i senke, kao i eksperimentisanje sa perspektivom i proporcijama kako bi se postigao maksimalan efekat realizma i dramatike.
Njegova dela, bilo da prikazuju mitološke, literarne ili svakodnevne motive, ostaju primer posvećenosti detalju, vernosti prirodi i iskrenom izrazu.
Iako je kasnije doživeo kritike zbog komercijalnijih portreta, Millaisova rana i srednja dela i dalje se smatraju vrhunskim dostignućima britanske umetnosti 19. veka, koja inspirišu generacije umetnika i danas.