Kad ljubav postane zajedničko umetničko platno

Svaki veliki umetnik imao je i svoju inspiraciju. Vekovima su to bile muze, žene čija su lica završavala na platnima, u stihovima ili među stranicama romana. Njihova uloga često je bila da posmatraju, inspirišu i ostanu upamćene kroz nečije delo. A istorija umetnosti krije i drugačije priče. One u kojima muza nije sedela sa strane, već je držala četkicu, kameru ili arhitektonski nacrt u svojim rukama. Muza inspiriše, umetnik stvara, ali kada su oboje umetnici, inspiracija zasigurno putuje u oba smera.

Kada se dvoje umetnika zaljubi, njihov odnos retko ostaje samo privatna stvar.

Njihova ljubav je kao i njihov atelje, prostor u kome se prepliće stvaralaštvo i svakodnevnica, nežnost i sukobi, čežnja i ispunjenje. Tu se rađaju ideje, ali i sumnje, dele se uspesi i padovi, slave se pobede i preživljavaju lični porazi. Ljubav, strast, neverstva, izdaje, pomirenja, mentalne krize i trenuci euforije – sve to postaje deo njihovog zajedničkog stvaralačkog procesa. U takvim odnosima granica između privatnog života i umetnosti gotovo nestaje, a svaka emocija, ma koliko bila lepa ili bolna, pronalazi svoj put do platna, performansa, fotografije, romana, pesme ili skulpture.

Nekada nastaju remek-dela koja menjaju tok istorije umetnosti, a nekada upravo intenzitet njihove ljubavi postaje razlog zbog kojeg se njihove ljubavne priče završavaju. Zato su ove ljubavne priče mnogo više od zanimljivih biografskih detalja. One pokazuju da najveća umetnička dela ponekad nastaju između dvoje ljudi, u razgovorima koji nikada nisu zapisani, u kritikama koje publika nije čula, u zajedničkim odlukama, svađama, pomirenjima i beskrajnoj želji da jedno drugo učine boljim stvaraocima. Ipak, jedno ostaje, a to je da zajedno stvaraju nešto što nijedno od njih možda ne bi moglo samo.

PAROVI KOJI SU DELILI LJUBAV I POSAO

Frida Kalo i Dijego Rivera

Ako postoji umetnički brak koji je postao legenda, onda je to svakako odnos Fride Kalo i Dijega Rivere. Njihova ljubavna priča bila je satkana od strasti, izdaja, razvoda i ponovnog venčanja. Dok je Rivera oslikavao monumental murale i bio jedan od najuticajnijih meksičkih umetnika svog vremena, Frida je svoj unutrašnji svet prenela u intimne autoportrete koji su danas zasigurno među najprepoznatljivijim slikama 20. veka.

Njih dvoje nikada nisu pokušali da stvaraju isto. Naprotiv, upravo su njihove razlike činile njihov odnos tako snažnim. Rivera je podsticao i divio se Fridi, dok je ona kroz svoj rad redefinisala način na koji govorimo o identitetu, boli i ženskom iskustvu. Danas se njihova dela gotovo ne mogu posmatrati odvojeno od njihove ljubavne priče.

Li Krasner i Džejson Polok

Decenijama je nepravedno Li Krasner bila predstavljana kao „supruga Džejsona Poloka”. Mnogo godina kasnije svet umetnosti počeo je da prepoznaje koliko je bila važna figura američkoh apstraktnog ekspresionizma.

Krasner nije bila samo Polokova partnerka već i njegova najveća podrška, kritičar i osoba koja je verovala u njegov talenat čak i kada gotovo niko drugi nije. Ali, istovremeno zbog njegove ogromne slave njen rad dugo je ostao u senci. Danas se ipak njene slike nalaze u najvećim svetskim muzejima, a istoričari umetnosti ih napokon posmatraju kao ravnopravne umetnike čiji su se stilovi razvijali paralelno.

Matrina Abramović i Ulaj

Malo koji umetnički par je uspeo da toliko izbriše granicu između privatnog života i umetnosti kao Marina Abramović i Ulaj. Iako imamo utisak da je njihova ljubav trajala večno, njihova veza trajala je dvanaest godina, a gotovo svaki važan trenutak njihove ljubavi pretvarao se u performans.

Zajedno su istraživali poverenje, izdržljivost, identitet i međusobnu zavisnost. Njihovi performansi često su podrazumevali fizičke i emocionalne granice koje su testirali pred publikom. Simboličan kraj njihove veze dogodio se 1988. godine na Kineskom zidu na njihovom performansu „Ljubavnici: Šetnja Velikim zidom”, svako je krenuo sa jedne strane zida, hodali su mesecima, da bi se sreli na sredini, zagrlili i zauvek rastali.

Godinama kasnije svet je ponovo zanemeo kada su se sreli tokom Marininog performansa „The Artist Is Present” u muzeju Moderne umetnosti u Njujorku. Bez ijedne izgovorene reči pokazali su da umetnost ponekad može da sačuva emocije mnogo duže nego ljubav.

Hristo i Žan Klod

Oni su nam sigurni pokazali da umetnost može biti grandiozno monumentalna, prolazna i potpuno nezamisliva bez poverenja između dvoje ljudi. Iako je javnost dugo godina njihove projekte prepisivala izključivo Hristu, danas je jasno da su sva velika dela nastajala zajedničkim trudom i radom njega i Žan. Umotavali su zgrade, mostove, ostrva i pejzaže, pretvarajući poznate prostore u privremene umetničke instalacije koje su postojale svega nekoliko dana. Njihova umetnost nije bila namenjena večnosti. Upravo u toj prolaznosti videli su njenu najveću vrednost.

Men Rej i Li Miler

Njihova veza bila je spoj ljubavi, mentorstva i zajedničkog stvaranja. Upoznali su se u Parizu, krajem dvadesetih godina prošlog veka, kada je Li postala njegova učenica, model i umetnička saradnica. Zajedno su eksperimentisali sa nadrealističkom fotografijom i razvijali inovativne tehnike, među kojima se posebno izdvaja solarizacija. Iako je njihov ljubavni odnos trajao sbega nekoliko godinam ostavio je dubok trag na karijere oboje. Nakon raskida Li je izgradila sopstveni put i postala jedna od najznačajnijih fotografkinja 20. veka, dok je njihova ljubavna priča ostala primer kako jedna ljubavna veza može postati prostor umetničkog dijaloga i međusobnog stvaralačkog uticaja.

Doroteja Taning i Maks Ernst

Upoznali su se četrdesetih godina prošlog veka, Ernst je već bio jedno od najvažnijih imena nadrealizma, dok je Doroteja bila mlada umetnica koja je tek gradila svoju karijeru. Njihov susret prerastao je u brak koji je trajao više od tri decenije. Iako su pripadali istom umetničkom pokretu, svako je razvio prepoznatljiv vizuelni jezik. Ernst je ostao veran fantastičnim pejzažima i simbolima nadrealizma, dok je Doroteja istraživala psihologiju, snove i žensku percepciju sveta kroz slike koje su danas jednako značajne. Njihov odnos se često navodi kao primer partnerstva u kojem je međusobno poštovanje bilo važnije od potrebe da jedno bude u centru pažnje.

Leonid Šejka i Olja Ivanjicki

Oni nisu bili u braku, ali su bili emotivno umetnički veoma povezani kao članovi umetničke grupe Mediala. Šejkina filozofija umetnosti, opsesija gradom, ruševinama i metafizikom ostavila je dubok trag na Oljinom stvaralaštvu, dok je ona njegovu poetiku razvijala u pravcu pop-arta, nauke i futurizma. Njihov odnos bio je spoj ljubavi, prijateljstva i zajedničkog umetničkog promišljanja.

Milić od Mačve i Kosara Bokan

Kosara je bila slikarka i dugogodišnja životna sputnik Milića od Mačve. Iako je Milić bio dominantnija javna figura, Kosara je razvijala sopstveni izraz i bila važan sagovornik u njegovom stvaralačkom procesu. Njihov dom na Zvezdari bio je mnogo više od kuće. Bio je to svojevrsni zamak mašte, ispunjen slikama, knjigama, neobičnim, predmetima i simbolima koji su održavali njihov umetnički svet. Njihov dom nije bio samo mesto zajedničkog života već kreativni univerzum u kojem su se svakodnevnica i umetnost neprestano preplitali.

Fotografije: Profimedia, Youtube