Rick Owens, jedno od najvećih imena mode, sada je dobio svoju veliku, retrospektivnu izložbu u Parizu, nazvanu Temple of Love. Može se pogledati u Muzeju mode (Palais Galliera), do 4. januara 2026.
Izložba obuhvata kolekcije od njegovih ranih početaka u Los Anđelesu pa sve do najnovijih radova. Opsednut duhovnim ritualima, Rick Owens u svom stvaralaštvu crpi inspiraciju iz širokog spektra referenci – od Joris-Karl Huysmansa, preko moderne i savremene umetnosti, pa sve do velikih holivudskih filmova s početka 20. veka.
Od pažljivo odabranih silueta do cveća zasađenog ispred muzeja, izložbu je osmislio Rick Owens, za samog sebe. U bliskoj i poverljivoj saradnji s muzejom, dobio je carte blanche da postavi izložbu po sopstvenim pravilima.
Umesto buntovne muzike grupe The Sisters of Mercy, postavku prati uravnotežena smena klasične muzike i odlomaka iz tekstova Joris-Karl Huysmansa, koje na francuskom jeziku čita sam dizajner.
Izložba je zapravo svojevrsna vizuelna autobiografija – otvoreno pismo Ricka Owensa samom sebi, svojoj modi, ali i modi kao univerzalnoj pojavi; omaž snazi transformacije i moći autentičnosti.
Rick Owens kroz izložbu u Parizu: Šta možete očekivati?
Izložba se otvara tamnom prostorijom – ali nipošto sumornom – čiji su zidovi obloženi tkaninama i ukrašeni kapelama koje sadrže dizajnerove siluete, pažljivo raspoređene i nežno organizovane.
„Pokušali smo da krenemo od najvažnijih silueta Ricka Owensa iz poslednjih godina – sa njegovih pariskih revija, ali i od onih koje je sačuvao, jer on čuva sve,” objasnio je za nss mag kustos Alexandre Samson.
Tama potom ustupa mesto svetlosti kada se prođe kroz vrata druge prostorije izložbe, koja po prvi put pušta zrake sunca kroz otvorene zavese, bez straha da će oštetiti izložene komade, već naprotiv, prihvatajući tragove nošenja, pa čak i slaveći ih.
Ova druga prostorija obeležena je stilskom evolucijom dizajnera i prikazuje njegove radove hronološki – od prvih kolekcija nastalih u Los Anđelesu, obavijenih tamnom i ozbiljnom aurom, izrađenih od crne kože i metala, do njegovih novijih pariskih revija koje su svetlije, razigranije, ali i arhitektonski osmišljene i strukturalno precizne.
Dok prolazite kroz prostorije, prirodno se izdvajaju različite tematske niti – sakralno, mistično, pa čak i biblijsko, ali i književnost i film. To su elementi koji su oblikovali detinjstvo Ricka Owensa, preneseni s očeve strane, kako objašnjava Alexandre.
„Njegovo američko poreklo nije ga sprečilo da gaji snažnu privrženost evropskoj kulturi, koju je negovao kroz književnost, posebno francusku, klasičnu muziku, koju čujemo u pozadini dok razgledamo izložbu, i rani film, velike klasike Holivuda“, rekao je kustos.
Imao je i katoličko obrazovanje, što je prilično marginalno u Sjedinjenim Državama. Svi ti aspekti hranili su njegovu imaginaciju i razvili neku vrstu fascinacije mističnim. To je nešto što je prisutno u svim njegovim revijama, od kojih je svaka poput velike religiozne procesije.
Bez presedana po obimu i formatu, izložba Rick Owens, Temple of Love nudi razmišljanje o ljubavi, lepoti i različitosti kroz monumentalnu scenografiju. Ona je oda ovom američkom dizajneru meksičkog porekla, koji je još od 2003. godine Pariz učinio svojom scenom, svojim domom, svojim ateljeom.
Fotografije: Matteo Prandoni/BFA.com/Shutters / Shutterstock Editorial / Profimedia