Ljudi se igraju sa srebrnim helijumskim balonima u obliku jastuka, „I’m Waiting for My Man“ od Velvet Undergrounda dolazi sa zvučnika, a na zidovima poređane Pop art inkarnacije zvezda 60-ih i 70-ih. Ovo je samo nekoliko rendom scena uzetih sa jedne od iščekivanijih izložbi 2020. godine, sa Andy Warhold retrospektive u Tate Modern prošlog meseca. Malo ko je mogao da pretpostavi da će pet dana po otvaranju, ovaj muzej morati da zatvori svoja vrata i to na neodređeno vreme.
Najočiglednija promena? Virtuelne galerije. I bilo bi veoma čudno da galerije u ovom trenutku ne prikazuje svoje izložbe kroz online ture. Tako možete da istražite i Andy Warhol postavku, prostoriju po prostoriju, kroz sedmominutnu video turu koju vode dva kustosa Tate muzeja. Google’s Arts & Culture platforma omogućava pristup korisnicima u neke od najeminentnijih svetskih umetničkih institucija, od Van Goghovog muzeja u Amsterdamu do galerije Uffizi u Firenci, a najnoviji jednočasovni YouTube dokumentarac nas poziva da istražimo jednu od najpoznatijih Diorovih retrospektiva ‘Christian Dior: Designer of Dreams’ (održana u Parizu u Musée des Arts Décoratifs 2017. godine). Ova URL iskustva definitivno čine umetnost demokratičnijom; omogućavaju pristup onima koji drugačije možda ne bi imali tu priliku i iskustvo da učestvuju u kulturnoj razmeni i komunikaciji. A ipak, lepote uživanja u umetnosti je teško – ako ne i nemoguće – replicirati na ekranu.
“Mi ne želimo samo da rekreiramo stvari koje su bile predviđene da budu fizičko iskustvo i stavimo ih online”, kaže Kati Price, direktorka sektora za Digital Media&Publishing za Victoria & Albert muzej. “Ono što mi želimo da uradimo jeste da iskoristimo digital za ono u čemu je digital i najbolji – za kreiranje interaktivnih momenata”. Kao što je recimo superzabavan “Design a Wig”- online projekat gde možeš da napraviš svoje perike, i “skulpture” od kose. (Obavezno probajte, super je smirujuće). Projekat su zapravo lansirali 2016. godine, ali je ponovo oživeo na društvenim mrežama u poslednjih mesec dana.
DESIGN YOUR OWN WIG AT VAM.AC.UK
“Mi ne želimo samo da rekreiramo stvari koje su bile predviđene da budu fizičko iskustvo i stavimo ih online.”
— Kati Price, direktorka Digital Media and Publishing sektora u V&A muzeju
Za mnoge mlade umetnike, ovo je produktivno vreme za razmišljanje “izvan kutije” dok su ironično, u kutiji. The Sarabande Foundation – neprofitna fondacija koju je pokrenuo Alexander McQueen sredinom devedesetih sa ciljem da podrži novi talas talentovanih umetnika i dizajnera, nove nade (i koja obezbeđuje školarine, prostor za rad, mentorstvo, radionice, pristup ekskluzivnim diskusijama i predavanjima, sa vodećim figurama industrija od Tima Walkera do Grayson Perryja), ističu da nesputana kreativnost nije mrtva. Samo je promenila oblik.
“Odoleće izazovima, zato što su izazvani da gledaju drugačije na stvari. U mejlovima koje dnevno dobijam od umetnika (koji su trenutno u izolaciji, bez pristupa ateljeima i svakodnevnom materijalu i oruđu) obično govore da su uzbuđeni u vezi onoga što ih čeka, što će da rade sledeće. Niko mi ne piše mračan i očajan. Mislim da su neki ovo doživeli i kao vreme za razmišljanje – što mislim da je zaista važno. Uzeti ovo vreme kao pravu pauzu, i uraditi nešto što inače ne bi.”
Filmska industrija takođe mora da napregne mišiće inovativnosti. Dok su produkcije zaustavljene, a premijere blockbustera odložene i u UK, i u SAD i svuda na svetu, ovaj period izolacije je potencijalno dobar da se izrodi novi format pripovedanja. Vođena time, nezavisna filmska producentkinja Peregrine Kitchener-Fellowes je nedavno sufinansirala The Cineframe Project koji je lansiran sa idejom da pokrene režisere na stvaranje kratkih filmova – snimanih telefonom – i u potpunosti o njihovom iskustvu u izolaciji. “Moja filozofija je da su umetnici najkreativniji kada imaju nešto protiv čega se bore”, kaže Peregrine. “S toga, ideja iza pokretanja The Cineframe Project jeste da se stave ograničanja kinematografima, da bi istovremeno preuzeli kreativnu kontrolu.”
Tehnologija znači da svako može da napravi film danas – iako mnogo više lo-fi. “Uvek tragamo za perfekcijom, ali nekada film može da podnese i oštre, nebrušene ivice. Neki od najboljih filmova ikada poput: “Ratovi zvezda”, “Kum”, “Apokalipsa danas”, “Kada je Hari upoznao Sali” su snimani analogno, i imaju kadrove koji su izvan fokusa, zvuk koji nije dobro sinkovan. Ne namerno, ali nekada se desi da je najbolji momenat onaj koji nije idealan. Razlog tome je i što je snimanje filmova, u svojoj suštini, na svom osnovnom nivou – a to može da se primeni i na slikarstvo i na skulpturu – ručni rad. Pravi ga nesavršeno ljudsko biće.”
Naravno, pored svih mogućnosti, ne postoji paralela društvenom iskustvu kulture. Gledanja filma u bioskopu, gledanja serije o kojoj svi pričaju sa prijateljem, ili podeliti momenat sa strancem pored tebe u galeriji dok gledate u istu sliku. Uprkos svemu, još uvek čeznemo da se povežemo sa drugim ljudima. Sada možda i više nego ikad pre.
“Trenutno radim na kolaborativnom performansu koji uključuje 40 ljudi širom sveta”, rekao je post-internet umetnik Ed Fornieles. “Interesuje me online role-play; slao sam parove na Mars u nekoj hipotetičkoj budućnosti, u 2083. godini. To nije toliko daleko tako da je na neki način još uvek povezano sa našom sadašnjicom. Ceo projekat je odvajanje sci-fi narativa, kao Solaris”. Učesnici onda naprave svoj lik, kroz koji mogu da istraže potencijalno i “veoma intimne odnose” u proširenoj stvarnosti (AR). “A te odnose možda poznajemo i iz naših svakodnevnih života. Mislim da može da pokaže mnogo toga što dobijamo i u normalnim interakcijama, kao i da dozvoli da istražimo neke druge, nepoznate aspekte sebe.”
Da li će kao rezultat ovog perioda u izolaciji umetnički pejzaž izgledati drugačije? Pitam se. “Mislim da će ljudi doživljavati umetnost i dizajn na mnogo drugačiji način nego pre”, rekla je Kati Price. “Za mnoge ljude, odlazak na izložbe i u galeriju je društveni događaj. Mislim da treba pojačano da razmišljamo o tome na koje načine da podstaknemo i ojačamo te konekcije i ohrabrimo ljude da se uključe i učestvuju u nečemu što je veće od njihove lične interakcije sa umetnošću. A kultura je osnovni put da se uspostave ti odnosi.”
