Rubrika Žena nedelje je nastala sa idejom da proslavi ličnost, kreativnost, upornost, misije, aktivnosti, mnogih genijalnih žena koje nas okružuju. Neke znamo svi već duže i pratimo njihov rad, neke smo tek otkrili ali svaka od njih je angažovana, posvećena, interstelarno genijalna. A kad smo kod kosmičkog i interstelarnog i planeta, ove nedelje je to i prilično bukvalno budući da naravno da postoje one koje se njima naučno bave, i donose nam neverovatne napretke i vesti iz ovog polja, bez čijeg rada bi mnogo toga bilo nemoguće.
Svi znamo da više ne spada u naučnu-fantastiku da će ljudi otići na Mars, i to veoma uskoro, da će tamo istraživati i prilagođavati ovu planetu za život. Kao i Zemlja i Mars ima četiri godišnja doba, samo što dani ovde traju duplo duže pa je tako godinu dana na Marsu jednako dve na Zemlji. Ruku na srce, deal na koji bismo svakako odmah pristali. Jedan od najvećih problema života na Marsu je svakako kiseonik ali nekoliko dana unazad je uspešno testirano pravljenje kiseonika, i Moksi uređaj je uspeo da za sat vremena rada prozivede oko pet grama kiseonika iz ugljen-dioksida. Prvi planovi prvog grada na crvenoj planeti su takođe nedavno objavljeni, i ukratko, kako stvari stoje, nalazimo se nikad bliže revolucionarnom trenutku.
Međutim, ništa od toga ne dolazi samo od sebe. Iza svih velikih, grandioznih otkrića od kojih nam staje dah, vesti koje nas uzbuđuju i raduju, i informacija koje nas podsete šta sve tek treba otkriti, stoje genijalni, posvećeni umovi koji svojim radom, idejama, teorijama i istraživanjima, čine nemoguće mogućim i otkrivaju povezanosti, uzroke i posledice koji mogu da olakšaju i omoguće dalje napretke. Jedna od njih je i Andrea Rajšić. Mlada, entuzijastična, posvećena naučnica koja je trenutno na doktorskim studijama na Univerzitetu u zapadnoj Australiji, i kroz svoju disertaciju a i praksu se bavi planetarnom geologijom. Njen rad je u vezi sa Nasinom “Insight” misijom na Marsu, o kojoj se posebno priča ovih dana, i Andrea je naša ovonedeljna BURO. žena nedelje koju smo pitali malo da nam objasni zašto je važno ono što istražuje, šta je zapravo planetarna geologija i ono najvažnije, kad ćemo na Mars?
„Moje ime je Andrea Rajšić. Tokom gimnazijskih dana (prirodno-matematički smer, Gimnazija Mladenovac u Mladenovcu) bila sam polaznica seminara geologije u Istraživačkoj stanici Petnica. Tu sam se prvi put susrela sa geologijom kao naukom, jer kao što znate geologija se ne uči u osnovnoj i srednjoj školi. Tokom petničkih dana bila sam, takođe, i deo Petničke meteorske grupe i sa njima išla na nekoliko akcija posmatranja meteora. To je dalje u meni probudilo želju da jednog dana povežem svoja znanja iz geologije i ljubav prema astronomiji u planetarnu geologiju. Na fakultetu (Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu) sam diplomirala i masterirala u oblasti strukturne geologije i tektonike. Tokom tog perioda sam nastavila svoju saradnju sa Istraživačkom Stanicom Petnica kao saradnica na seminaru geologije, a potom i kao rukovoditeljka istog seminara.
Međutim oduvek sam znala da želim da se bavim naukom i da za nauku kojom želim da se bavim, nažalost moram da odem iz Srbije. Tako sam nakon master studija konačno počela da se bavim onim o čemu sam maštala od srednjoškolskih dana. Trenutno se nalazim u Zapadnoj Australiji na Curtin Univerzitetu (Curtin University) gde radim doktorat iz oblasti Planetarne Geologije.
Konkretno, moj doktorat je blisko vezan za NASA-inu InSight Misiju na Marsu. InSight je lander koji ima nekoliko geofizičkih instrumenata, uključujući i seizmometar, čiji je cilj da detektuje marsotrese. Marsotresi imaju nekoliko izvora (tektonska i termalna aktivnost i meteoritski udari). Mars ima tanju atmosferu od zemlje i veći broj meteora preživi prolazak kroz nju i udari površinu Marsa kao meteorit. Kada se udar dogodi on može biti zabeležen na seizmometru. Ukratko, moj posao je da pravim numeričke modele meteoritskih udara na Marsu i da okarakterišem njihov seizmički zapis, kako bismo ih razlikovali od drugih izvora marsotresa. Važnost ove misije je u tome što učimo više o potpovršinskoj strukturi Marsa. Mars kao planeta unutrašnjeg Sunčevog sistema, ima koru, jezgro i omotač (kao i Zemlja), ali za razliku od zemlje gde smo geofizičkim instrumentima izmerili prostiranje ovih slojeva, danas to prvi put radimo na Marsu! Takođe, moram da napomenem, da na ovom projektu zajedno sa mnom radi još jedna kolegnica astrofizičkarka iz Beograda, – Dr. Katarina Miljković.
Doktorat je sam po sebi zahtevan, ali biti deo jedne toliko velike grupe, na misiji koja je trenutno aktivna i od koje trenutno dobijamo podatke sa potpuno druge planete i svi zajedno kao grupa pokušavamo da rešimo probleme, za mene je neprocenljivo iskustvo. Ja sam deo Impacts InSight tima. To je tim koji se fokusira na udare meteorita. Naš tim ima sastanke svake druge nedelje. Ceo naučni tim, uključujući sve radne grupe, sastanke ima 3-4 puta u trajanju od po nedelju dana. Tada svi prezentujemo jedni drugima rezultate i probleme na koje smo naišli poslednjih par meseci.
Sva znanja koja stičemo o Marsu sada, uključujući InSight Misiju, ali i sve druge misije koje poslate poslednjih deset godina, kao i one koje ćemo tek slati, dovode nas korak bliže slanju istraživača jednog dana na površinu Marsa. Jer što više znamo o Marsu, spremniji smo da probleme opstanka čoveka na njegovoj površini prevaziđemo“.