Ako ste bliski svetu umetnosti ime Milice Vučković vam je sigurno poznato odatle. Ili iz razloga što znate njene likovne radove, budući da je po obrazovanju akademska slikarka, ili zato što njen talenat i umetnički rad poznajete kroz tetovaže koje radi već godinama. S druge strane ukoliko volite gradsko mesto Vjeran Pas, bar-galeriju koja podržava mladu i alternativnu umetničku scenu, treba reći da je i on neodvojiv od Miličinog imena. Sa treće strane pak, ako se smatrate ljubiteljem podkasta i pratite lokalnu scenu, onda do sada već sigurno znate za podkast “Psi i ostali”, koji je bez preterivanja jedna od boljih i svežijih stvari koja se desila lokalnoj podkast ali i književnoj sceni, i da, opet ima veze sa ovom super-devojkom. U njemu Milica i Lana Bastašić, omiljena imena na svačijim reading listama, pametno, zabavno i nimalo pretenciozno govore o književnosti. Razgovaraju, predlažu, diskutuju, pozivaju divne sagovornice i sagovornike iz sveta poezije i proze, i kroz prizmu književnosti otvaraju raznorazna važna pitanja, ali i deluje kao da se pritom jako dobro zabavljaju, i pravo je uživanje slušati ih. A o knjigama, i književnom svetu Milica može da govori iz dva razloga. Prvi je zato što je ozbiljna čitateljka sa godinama i godinama staža u obrtanju stranica i čitanju raznoraznih zbirki i romana, a kao drugo – zato što je i sama spisateljica.
Nakon njenog romana „Boldvin“ koji je otvarao ili možda bolje reći secirao pitanje ženskog alkoholizma, i suočio nas za raznim pitanjima i nagomilanim, i traumama i nasleđem, koje nekada ne umemo baš najbolje da filtriramo, nestrpljivo smo čekali trenutak u kom će Milica da objavi da je sledeći roman spreman. Konačno, taj trenutak je i stigao i ovog meseca se na Booka store policama, a i policama ostalih knjižara, pojavio njen novi naslov-„Smrtni ishod atletskih povreda“. Zbog svega gore nabrojanog, a povodom ove radosne vesti Milica Vučković je naša Žena nedelje.
„Smrtni ishod atletskih povreda“ je na prvom mestu knjiga koju jedva čekamo da uzmemo u ruke i zaronimo u čitanje, i to mahom zato što je u pitanju snažna, iskrena, poetična, i nimalo patetična knjiga. Miličine junakinje su uvek snažne, čak i kada to na prvi pogled ne deluje. One pletu svoje narative kako jedino umeju, a njihov glas je glas mnogih ostalih koje se ne čuju baš najbolje. U novoj knjizi, Milica postavlja svoju junakinju tako da u potpunosti ogoli patrijarhalne obrasce u kojima su žene naučene da trpe i veruju da sve što im se događa nije „tako strašno“.
Razlažući mit „o velikoj ljubavi koja mora da boli“, Milica rekonstruiše poetizovane narative i rasvetljava kompleksne sisteme manipulacije i njihovu suptilnost, otkriva kako upadamo u njih i koji su to mehanizmi i naučeni paterni ponašanja koji dozvoljavaju da se tako nešto svima dogodi. Milica piše brzo, oštro, konkretno i britko, ne ostavljajući previše prostora za maštarije i ušećeravanja realnosti, i ovaj put za svoju junakinju bira Evu koja je snažna, nezavisna žena. „Eva je žena koja voli. Eva je žena koja počinje da sumnja u sebe. Eva je žena koja razume i nalazi opravdanja. Eva je žena koja ćuti i krije modrice. A drugi ništa ne primećuju ili okreću glavu“. Ovo je roman koji ozbiljno pretenduje da postane jedan od omiljenih, ne samo novih, nego i inače, ali i onaj koji kroz svoje iskreno i direktno bavljenje problemima i njihovo adresiranje, možda može i da pomogne.
