U Velikoj Britaniji 1988. godine, konzervativna vlada Margharet Thatcher usvojila je Zakon o lokalnoj upravi, u kojem je član 28 zabranio učenje „o prihvatljivosti homoseksualnosti kao porodičnog odnosa“ u svim školama. Radnja debitantskog rediteljskog ostvarenja Georgie Oakly sa Rosy Mc Ewen u glavnoj ulozi smeštena je baš u tom istorijskom trenutku.
Film „Blue Jean“ nam priča priču o Jean, nastavnici fizičkog, koja nakon razvoda pokušava da sakrije vezu sa drugom ženom sa fakulteta. Jean uspeva da nosi masku u javnosti. Ona drži distancu između svog profesionalnog i privatnog života tako što deli nekoliko ličnih detalja sa svojim kolegama i ostaje ljubazno povučena. U jednom trenutku ona sreće jednog od svojih učenika u lokalnom gej i lezbejskom baru i suočava se sa nesigurnošću sopstvene životne situacije. Svako preklapanje ova dva sveta može da ugrozi njenu karijeru što unosi nemir u njen život. Kada se suočena sa moralnom dilemom, u kojoj će možda morati da se potrudi da zaštiti učenika, Jean je prinuđena da izabere da li da zaštiti sebe ili da deluje za veći cilj.
Podcenjena psihološka drama, „Blue Jean“ prenosi mučni napor političke borbe kroz intimne svakodnevne razgovore, suptilne izraze lica i crveno-plavu šemu boja, što verno oslikava ilustruje dvojnost filma između njegove protagonistkinje i šire debate između tradicionalnih i progresivnih vrednosti. Rediteljka ne ispituje prošlost prepričavajući težak trenutak sa velikim činjeničnim detaljima, umesto toga, ona podstiče svoju publiku da to oseti i prepozna u njoj deo sebe, naročito ranjivost i preispitivanje. Iako je radnja filma smeštena u osamdesete, određene borbe sa kojima se susreće LGBT zajednice nažalost su još uvek ostale iste i ne potpuno osvojene, tako da je i te kako trenutak da se pojavi jedan ovakav film.
Međutim, bez obzira na tešku temu, rediteljka stvara graciozni filmski jezik, ne dozvoljavajući da melodrami preotome ovu priču. Rosy fenomenalno nosi ulogu Jean još od prvog kadra sa izbeljivanjem kose. Njen preformans je nijansiran i delikatan. Njene ogromne oči detaljno prenose Jeanin unutrašnji sukob.
Ipak, Blue Jean se čini malo nedovršeno, a filmu malo nedostaje osećaj za širu sliku. Ipak za prvo ostvarenje mlade rediteljke ovo je sjajan uradak i radujemo se da vidimo sledeće.
