Povezano
Postoje serije koje gledamo usput, i postoje one kojima se vraćamo kao ritualu. Home for Christmas (Kod kuće za Božić) oduvek je pripadala ovoj drugoj kategoriji, diskretna, emocionalno precizna i lišena patetike, uspela je da božićni žanr oslobodi lažne sentimentalnosti. Nakon pauze od punih pet godina, norveški Netflixov dragulj vratio se sa trećom sezonom, i to tačno onda kada nam je najpotrebniji: u nedeljama pred Božić.
Radnja je i dalje smeštena u adventski period, onaj specifični vakuum između kraja jedne godine i tihe nade da sledeća može biti bolja. Johana je ponovo tu, starija, ranjivija i paradoksalno, hrabrija.
O čemu je Home for Christmas i zašto je i dalje relevantna?
Seriju je kreirao Per-Olav Sorensen, a još od premijere 2019. godine postalo je jasno da ne gledamo još jednu romantičnu prazničnu priču. Naprotiv, Home for Christmas od početka nudi antidot klišeima: ljubav nije nagrada, Božić nije rešenje, a „srećan kraj“ nije obavezan.
U prvoj Netflix sezoni upoznali smo Johanu (Ida Elise Broch), tridesetogodišnjakinju koja, umorna od pitanja „a kada ćeš ti?“, porodici saopštava da za božićnu večeru dovodi dečka. Problem je što on ne postoji, a Johana ima samo 24 dana da ga pronađe. Taj zaplet, koji bi u rukama nekog drugog tima lako skliznuo u rom-com formulu, ovde se pretvara u precizan portret savremenih emotivnih dilema.
Druga sezona dodatno produbljuje teme ženskog identiteta u tridesetim, seksualnosti, straha od propuštanja i društvenih očekivanja. Ljubav se ne idealizuje, već secira, sa svim svojim kontradikcijama.
Treća sezona na Netflixu: Johana sa 36 godina i novo poglavlje
Treća sezona na Netflixu, objavljena 12. decembra, zatiče Johanu u potpuno drugačijem životnom trenutku. Sada ima 36 godina i iza sebe težak raskid koji je ostavio vidljive pukotine. Umesto jurnjave za ljubavlju, ona se suočava s pitanjem koje je možda još teže: da li u nju i dalje veruje?
Ono što ovu Netflix sezonu čini posebno zrelom jeste paralelno otvaranje profesionalne priče. Johana se nalazi pred važnom karijernom prekretnicom, a serija vrlo suptilno pokazuje kako se emotivni i poslovni identitet ne mogu razdvojiti. Ovo je sezona tiših tenzija, manje velikih gestova i više unutrašnjih borbi, što je čini i najrealnijom do sada.
Snežna Norveška kao ravnopravni lik
Vizuelni identitet Home for Christmas oduvek je bio jedan od njenih najjačih aduta. Umesto očekivanih božićnih razglednica iz Njujorka ili Londona, serija nas vodi u Norvešku, hladnu, tihu i toplu.
Iako se ime grada nikada eksplicitno ne pominje, reč je o Rørosu, gradiću sa oko 5.600 stanovnika u centralnoj Norveškoj, poznatom po drvenim kućama i bogatoj rudarskoj istoriji. Røros je već četiri decenije pod zaštitom UNESCO-a, a njegova bajkovita atmosfera postala je vizuelni potpis serije.
Zanimljivo je da su mnogi enterijeri, Johanina kuća, bar, škola, snimani u Oslu, u četvrti Kampen, dok treća sezona širi geografiju i na jugoistok zemlje. Scene snimane u obalnom gradu Mossu, posebno one na klizalištu, donose novu dimenziju seriji i deluju kao diskretna turistička razglednica Norveške.
Zašto se ovoj seriji uvek vraćamo?
Ovo nije Netflix serija koja vam govori kako da budete srećni za praznike. Ona samo postavlja iskreno pitanje: šta ako sreća ne izgleda onako kako su nam obećali?
Foto: IMDb