Tri najbolje filmske adaptacije romana sestara Bronte

Adaptacija romana Emili Bronte, Wuthering Heights, biće glavna tema u februaru – film već prate brojne kontroverze i žustre debate na društvenim mrežama. Već više od jednog veka, filmski stvaraoci pokušavaju, moglo bi se reći neuspešno, da na velikom platnu „uhvate“ esenciju romana sestara Bronte.

Njihovo pisanje bilo je uzbudljivo, introspektivno i neukroćeno, ispunjeno zabranjenim željama i ženama previše inteligentnim za svetove u kojima žive. Zbog toga mnogi tvrde da ne postoji savršena adaptacija dela sestara Bronte, koja u potpunosti prenosi bol, strast i prkos koji definišu njihova dela.

Nadolazeći film Emerald Fenel izazvao je istovremeno i radoznalost i zabrinutost. Ali možda je istina da nijedna adaptacija ne treba da bude savršena, baš kao što su se sestre Bronte suprotstavljale jednostavnom razrešenju. Ipak, neke filmske verzije su vrlo blizu izvrsnosti.

Možda nisu bolje od nekih televizijskih adaptacija, ali ovo su retki filmovi koji se jasno izdvajaju iznad ostalih, piše Collider.

Sestre Bronte na filmu: Wuthering Heights (1992)

Ova verzija iz 1992. sa Ralfom Fajnsom i Žulijet Binoš je naš lični favorit. Iako je ovo film od samo 105 minuta, uspeva da uključi sve glavne zaplete iz romana, od Lokvuda do druge generacije, i to uglavnom u kostimima koji iz pravih istorijskih perioda. Oscarom nagrađeni dizajner Džejms Ečeson (Dangerous Liaisons, Restoration, The Last Emperor) kreirao je kostime za ovaj film, i ovo je najlepše vizuelno prikazano roman Emili Bronte do sada.

Ova adaptacija u potpunosti koristi gotičku atmosferu iz romana, što se posebno ogleda u sablasnoj muzici Rjuičija Sakamota. Ona savršeno priziva osećaj vetrova u močvarama i strastvenu, ali mučnu ljubav u središtu ove neobične priče.

Ova verzija čak naglašava natprirodne elemente više nego većina drugih interpretacija. Okvir priče, koji odmah na početku naglašava da je ovo pripovedka, daje filmskim stvaraocima slobodu da odu dalje nego što bi inače mogli.

Ovo je film koji materijal originalnog romana obrađuje sa poštovanjem. Mnogi mali trenuci iz romana i svi važni govori su uključeni, reč po reč. Zbog toga će verzija iz 1992. godine definitivno privući svakog strastvenog obožavaoca knjige.

Navodno je Stiven Spilberg bio toliko impresioniran Fajnsovom „mračnom seksualnošću“ da ga je kasnije angažovao za ulogu u filmu Schindler’s List.

Jane Eyre (2011)

Imamo dve reči za vas: Majkl Fasbender. Pored svog dobrog izgleda, Fasbender zaista ima glumačke sposobnosti da igra zagonetnog Ročestera.

Uprkos tome što možda malo neobično videti prelepu Miu Vasikovski kao „siromašnu, nepoznatu, običnu“ junakinju, ona odličnim izvođenjem ističe Džejninu tvrdoglavost i nezavisnost. Uz vrhunsko režisersko vođstvo Keri Fukunage (True Detective), ova verzija je, u najmanju ruku, poštovanja vredna, a moglo bi se čak reći i: prelepo izvedena.

Vizuelno, film je zadivljujući. Od kinematografije, dizajna kostima, do izbora pejzaža, priča deluje opipljivo i živopisno, skidajući sjaj periodične drame u korist sirovosti i intime. Iako su neke scene pojednostavljene, vernost filma temama sestara Bronte je neprevaziđena, sa strašću i moralom u stalnom sudaru.

I Walked with a Zombie (1943)

Betsi Konel (Frensis Di), mlada medicinska sestra, stiže na Antile da brine o Džesiki Holand (Kristin Gordon), supruzi upravnika plantaže. Tajanstvena bolest zbunjuje Betsi, ali kada se zaljubi u Džesikinog muža, Pola (Tom Konvej), pokušava da ga usreći i izleči njegovu ženu što je pre moguće. Pri tome se okreće vodoo kulturi ostrva i otkriva tajne porodice Holand.

Iako zvuči potpuno drugačije, I Walked with a Zombie je suštinski adaptacija Jane Eyre kroz prizmu kolonijalnog horora. Režiser Žak Turne pretvara dinamiku guvernante i aristokrate u sporo, hipnotičko istraživanje krivice i moći, gde se represija ne manifestuje na engleskim imanjima, već u karipskom folkloru.

Snoviti vizuelni stil filma i moralna dvosmislenost čine ga jednom od najinventivnijih adaptacija ikada. Bavljenje pitanjima rase, imperije i natprirodnog izdiže pottekst romana na površinu, stvarajući delo koje je istovremeno zapanjujuće i neočekivano progresivno za svoje vreme.