Doručak kod Tifanija“ ponovo na ekranu ali, da li nam stvarno treba film o filmu?

Doručak kod Tifanija mnogo je više od romantične drame iz 1961. godine. Govorimo o kulturnom fenomenu koji je redefinisao ženski lik na filmu, o estetici koja je oblikovala modu druge polovine 20. veka i o personi koja je postala sinonim za sofisticiranost i nežnost, Audrey Hepburn.

Vest da se snima nastavak, inspirisan ovim klasikom, prirodno je izazvala podeljene reakcije. Razlog?

Prema informacijama magazina Varajeti, scenario je zasnovan na knjizi Fifth Avenue, 5 A.M.: Audrey Hepburn, Breakfast at Tiffany’s and the Dawn of the Modern Woman autora Sema Vasona. Knjiga detaljno opisuje proces stvaranja filma, ali i društveni kontekst Amerike kasnih pedesetih, vremena pre seksualne revolucije, pre kontrakulture, kada je lik Holi Golajtli bio radikalan.

U središtu priče su imena koja su oblikovala istoriju: Truman Kapote, čija je novela bila osnova za film, kostimografkinja Edit Hed, reditelj Blejk Edvards i sama Odri Hepbern, čija je interpretacija transformisala lik iz književne provokacije u filmsku eleganciju.

Lili Kolins kao Odri Hepbern, simboličan izbor ili rizična odluka?

Ulogu Hepbern tumači Lili Kolins, koja će ujedno biti i producentkinja projekta. Njena dugogodišnja fascinacija Hepbern nije tajna, a fizička sličnost je nesporna. Ipak, igrati Odri Hepbern znači suočiti se sa neuporedivim standardom. Hepbern je glumica koja je bila i ostala kulturni arhetip. Njena suptilnost, kontrolisana emocija i gotovo magična prisutnost teško su prenosive. Upravo tu leži najveći izazov projekta: kako predstaviti ikonu bez karikature i bez pretvaranja u nostalgični omaž lišen slojevitosti.

Scenario potpisuje Alena Smit, poznata po seriji Dikinson, što nagoveštava mogućnost savremenog, ali intelektualno ambicioznog pristupa istorijskoj temi. Ipak, reditelj za film „Doručak kod Tifanija“ još nije potvrđen, a upravo će režija odrediti da li će film biti studiozna analiza jedne epohe ili stilizovana rekonstrukcija.

Doručak kod Tifanija: Zašto nismo spokojni?

Jer „Doručak kod Tifanija“ predstavlja simbol jednog vremena. Njegova estetika je već kanonizovana, a svaka reinterpretacija podrazumeva rizik da se istorija pojednostavi ili romantizuje.

S druge strane, postoji i legitimna potreba da se mit „Doručak kod Tifanija“ dekonstruiše. Proces nastanka originala bio je daleko kompleksniji nego što glamur sugeriše. Od sukoba sa Kapoteom oko izbora glavne glumice, do balansiranja između komercijalnog uspeha i društvene provokacije, iza savršene slike stajala je borba.

Ako novi film uspe da prikaže upravo tu dinamiku, tenziju između umetnosti, industrije i društvenih normi, mogao bi ponuditi vredan doprinos razumevanju kako nastaju kulturni prelomni trenuci.

U suprotnom, rizikujemo da dobijemo estetski dopadljivu, ali suštinski praznu reprodukciju i priču koja ima za cilj da glorifikuje nostalgiju. Zato i ostaje pitanje: da li je vreme da ponovo otvorimo tu kutiju sa biserima ili je neka svetla poglavlja bolje ostaviti onako kako su napisana bez potrebe da ih dodatno objašnjavamo?

Foto: Profimedia