Kultni Nolanov film koji je oblikovao sve što je ikada snimio
Prisećamo se trilera koji ostaje relevantan 25 godina kasnije.
Povezano
Premijerno prikazan pre 25 godina, 16. marta 2001. godine film Memento i dalje predstavlja ključ za razumevanje tehnika i tema koje je Kristofer Nolan istraživao tokom svoje karijere.
Četvrt veka od izlaska Mementa, Nolan je učvrstio svoj status jednog od najvećih savremenih filmskih stvaralaca. Oppenheimer doneo mu je prvog Oskara, dok je njegov naučno-fantastični spektakl iz 2014. Interstellar, koji takođe istražuje protok vremena i prirodu uzroka i posledice, postao jednako uticajan na modernu sci-fi kinematografiju kao i 2001: Space Oddysey.
The Dark Knight je remek-delo superherojske mitologije. Ipak, Memento ostaje najvažniji u Nolanovoj karijeri, jer mu je doneo široko priznanje, a istovremeno postavio teme, tehnike i opsesije koje će oblikovati njegovu karijeru tokom narednih 25 godina, kako ističe Polygon.
Evo zašto.
Film koji je lansirao Nolanovu karijeru
Memento funkcioniše ka o polazna tačka za dešifrovanje dubljeg značenja u svim Nolanovim većim projektima i pažljivo isprepletanim pričama.
Nolanovi filmovi često izlaze iz žanrovskog arhetipa. U Memento, Leonard Šelbi, koga igra Gaj Pirs, podseća na iscrpljene antiheroje noira – a Nolanov opus je ispunjen takvim likovima: superheroja do velikih istorijskih ličnosti.
Oni služe kao „sidra“ u delima koja namerno dezorijentišu publiku igrajući se hronologijom priče, pa čak i inverzno primenjuju standardna pravila uzroka i posledice, što je koncept koji je izazvao konfuziju i u Tenetu, dok je jasnije prikazan u Interstellar.
Film Memento sadrži dve zasebne sekvence koje odjekuju višestrukim narativnim brzinama koje je Nolan primenio u svom epu o Drugom svetskom ratu, Dunkirk.
Davno pre nego što je Oppenheimer podelio na crno-bele segmente i segmente u boji kako bi razlikovao objektivno od subjektivnog pripovedanja, Nolan je u filmu Memento koristio kontrastne šeme boja da bi signalizirao smer protoka vremena, pružajući gledaocima vizuelni putokaz za snalaženje u invertovanoj hronologiji filma.
Gledanje Mementa po prvi put je nadrealno iskustvo jer posledica neprestano prethodi uzroku. Glavni lik Leonard se bori protiv amnezije izazvane traumom kako bi ušao u trag ubici svoje žene, iako ga ograničenja sopstvenog uma neprestano u tome sputavaju. Bez sposobnosti da upamti nove informacije, on prepušta sudbinu beleškama na poleđinama polaroid fotografija i tetovažama na svom telu kako bi razumeo svet oko sebe.
Umesto sećanja koja bi odražavala posledice njegovih postupaka, on se oslanja na priču koja nastaje u trenutku kako bi razumeo okolnosti u kojima se nalazi.
Završni preokret u Mementu deluje kao preteča Nolanovih budućih radova. Poput Leonarda, protagonista filma Inception, Koba (Leonardo Dikaprio), progone sećanja na pokojnu suprugu. On završava film odlučivši da čak i ne želi da zna da li je budan ili sanja, sve dok dobija srećan kraj – što je odraz toga kako Leonard radije bira da sebe zamišlja kao heroja koji istražuje, nego da prihvati istinu o svom životu.
The Prestige je još jedno ispitivanje samodestruktivnog nagona za osvetom, sa preokretom koji pokazuje koliko je Borden (Kristijan Bejl) posvećen tome da živi laž.
Čak i kada Kristofer Nolan svojim filmovima ne pomera granice naracije, on uvek podstiče na razmišljanje. Četvrt veka je dovoljno dug period da se istinska inovacija odvoji od puke novine. Filmovi koji su u trenutku nastanka delovali revolucionarno često izgledaju zastarelo kada njihovi trikovi postanu poznati. Memento nije ostario na taj način.
Memento i dalje slovi za jedan od najboljih nezavisnih filmova ikada snimljenih. Ne samo zato što nas je upoznao sa istinskim majstorom, već zato što je hrabar i inovativan – temelj koji će lansirati Kristofera Nolana ka menjanju Holivuda iz korena.
Naslovna fotografija: Remember Productions – Newmark / AFP / Profimedia