Zašto su filmovi Kristofera Nolana danas relevantniji nego ikad
Nolan ne pristaje na jeftina rešenja
Kristofer Nolan je, po meni, jedan od onih reditelja čiji filmovi menjaju našu percepciju sveta, vremena i stvarnosti. Oni deluju kao laboratorija, u kojoj nas Nolan tera da propitujemo sve, od prirode vremena, filozofije i religije do granica naše svesti.
Već na prvi pogled, možda deluje da je razlog njegovog značaja u tehničkoj perfekciji: praktični efekti, IMAX kamera, gotovo opsesivna posvećenost detalju. Ali, suština Nolanovog zanata je mnogo dublja. Njegovi filmovi su meditacije o ljudskoj percepciji i iskustvu. Inception je studija gubitka i traženja identiteta u svetu koji se stalno menja. Interstellar je intimna priča o ljubavi i vremenu koje neumoljivo prolazi, čak i kada čovek pokušava da ga ukroti. Sve ovo su teme koje je više nego ikad pokrenuo tehnološki napredak.
Lično, sećam se prve projekcije The Dark Knight. Bila sam tinejdžer, zaljubljena u stripove, ali i u filmsku magiju. Kada je Heath Ledger izgovorio svoje rečenice, nije me fascinirao samo Jokerov unutrašnji haos, već način na koji Nolan koristi film da istraži moralnost, granice moći i ljudsku tamu. Film je svojevrsno ogledalo u kojem prepoznajemo sebe i svet oko nas. Ma koliko bio težak za gledanje, film nas navodi da izaberemo put kojim se teže ide i to je njegova najveća moć.
Danas, Nolanovi filmovi dobili su dodatnu težinu. Tenet, iako tehnički možda najteži za pratiti, postaje alegorija vremena u kojem živimo, brzog, obrnutog i bezdušnog. Njegova fascinacija hronologijom i uzročno-posledičnim odnosima sada zvuči gotovo proročanski: svet u kojem informacije putuju brže nego što ih možemo razumeti, svet u kojem greške imaju nepredvidive posledice i svet u kojem se osećaj realnosti menja iz dana u dan. I još jedna važna stvar. Nolan ne pristaje na jeftina rešenja. Njegovi protagonisti nisu jednostavno heroji ili zlikovci, i to je ono što najviše privlači u eri drno-belih likova, oni su ljudi koji se bore sa sopstvenim limitima, gubicima i sumnjama.
Nolan: Etika, epika i ljudska pririda
Njegov film, Oppenheimer, dodatno potvrđuje Nolanovu sposobnost da kombinuje istoriju, nauku i ljudsku psihologiju u epsku naraciju. Priča o tvorcu atomske bombe nije samo hronološki prikaz događaja, mada ga je predstavio do tančina, to je duboka analiza savesti, odgovornosti i posledica naših odluka na čovečanstvo. Kroz Nolanovu viziju, Oppenheimer bukvalno postaje simbol savremenog čoveka suočenog s moćima koje nadilaze njegovu kontrolu, što ga čini relevantnim u svetu gde tehnologija i etika nikad nisu u ravnoteži. Ovaj film je kao odiseja kroz ljudsku psihu, kroz vreme i kroz moralne dileme i pokazuje da Nolan i dalje zna kako da nas potpuno povuče u svoje narative i drži pažnju satima
A upravo tu svoju filmsku odiseju Nolan sada podiže na novi nivo sa ambicioznim projektom, filmom The Odyssey, adaptacijom Homerove legendarne priče o Odiseju i njegovom dugom putovanju kući nakon Trojanskog rata. Očekuje se u bioskopima 17. jula 2026. godine, a Nolan u ovom ostvarenju kombinuje epsku mitologiju sa svojim prepoznatljivim vizuelnim i narativnim jezikom. Kroz impresivnu svetsku glumačku postavu, uključujući Meta Dejmona, Toma Holanda, Zendaju i druge, i pažljivo iscrtane emocije likova, Nolan pokušava da oživi jedan od najčuvenijih mitova svih vremena na najvećem mogućem platnu, pretvarajući Homerovu priču u istinsku filmsku odiseju modernog doba. Malo je reći da su oči kritike uprte i u njega ove godine.
I dok svet oko nas postaje sve haotičniji, pitanja koja Nolan postavlja ostaju ista, šta znači biti čovek, kako balansiramo između reda i haosa, kako razumemo vreme i sebe u vremenu? Potrebno vam je umnog kapaciteta da biste pratili. Ali, oni koji ga poseduju ulaze u svojevrsni filmski vremeplov. Onaj u koji bi danas svako ušao kada bi mogao. Gledajući ih, osećamo, bez izuzetaka kako se prošlost, sadašnjost i budućnost stapaju u jednu celinu. I uvek, nakon pogledanog filma, ostaje onaj osećaj težine koju film nosi sa sobom, težine koja nas navodi da razmišljamo, analiziramo i, što je najvažnije, preispitujemo svet.
Foto: Profimedia