Povezano
Fred Aster je promenio način na koji je Holivud snimao ples. Ako danas znamo glumca prvenstveno kao muškarca u fraku koji sa Džindžer Rodžers gotovo bez napora klizi preko poda nekog art deco filmskog seta, problem je upravo u tom „bez napora“. Asterova najveća veština bila je da sakrije rad koji je stajao iza njegovog plesa. Ono što na ekranu izgleda kao nekoliko minuta spontanog kretanja nastajalo je posle nedelja proba, precizno osmišljene koreografije i velikog broja ponavljanja, ali je njegov uticaj na film bio mnogo širi od same činjenice da je umeo izuzetno dobro da pleše.
Za novi biografski film koji producira Sony, glumac Tom Holand imaće zadatak da oživi ikonu starog Holivuda. Projekat, koji režira Pol King, autor filmova Paddington i Wonka, poslednjih dana dobija mnogo konkretnije obrise: Margaret Kvoli igraće Asterovu stariju sestru Adel, a Sabrina Karpenter biće Džindžer Rodžers. Snimanje je trenutno planirano za januar 2027. godine, a datum premijere još nije objavljen.
Pre Freda i Džindžer postojali su Fred i Adel
Fred Aster rođen je 1899. kao Frederik Austerlic i na scenu je stigao praktično kao dete. Njegova starija sestra Adel Aster bila je njegova prva plesna partnerka, a upravo njihov odnos predstavlja osnovu budućeg filma. Fred i Adel 1917. godine stigli su na Brodvej, a tokom dvadesetih postali velike zvezde, kako u Njujorku, tako i na londonskom Vest Endu. Biografkinja Ketlin Rajli u knjizi The Astaires: Fred & Adele, na kojoj je zasnovan scenario, ide toliko daleko da njih dvoje opisuje kao kulturni fenomen svog vremena: nastupali su sa obe strane Atlantika, kretali se u najvišim društvenim krugovima i postali svojevrsno oličenje doba džeza.
To je deo Asterove biografije koji je današnjoj publici gotovo potpuno nepoznat, između ostalog i iz veoma praktičnog razloga: nije sačuvan filmski snimak Adel kako pleše. Pol King upravo je to izdvojio kao jedan od najvećih izazova filma. Dok Fredov kasniji rad postoji u desetinama filmova, jednu od najvažnijih izvođačica u njegovom formiranju mogu rekonstruisati samo iz fotografija, tekstova, uspomena i istorijskih izvora. Adel se povukla sa scene 1932. nakon udaje za lorda Čarlsa Kevendiša, pa je Fred tada ostao bez partnerke sa kojom je proveo gotovo čitavu dotadašnju karijeru. Već narednih godina počinje drugi, danas mnogo poznatiji deo njegove priče – Holivud.
Početkom tridesetih Bazbi Berkli već je stvarao ogromne koreografske spektakle koje je bilo moguće videti jedino kroz kameru: plesači su fotografisani odozgo, tela su se pretvarala u geometrijske forme, a montaža i kretanje kamere bili su podjednako važni kao sama koreografija.
Aster je otišao gotovo u suprotnom smeru. Za njega je bilo važno da publika vidi telo plesača i može da prati šta ono zaista radi. Umesto da se pokret proizvodi brzim rezovima između lica, nogu i detalja, insistirao je na širim kadrovima, dugim snimcima i što manjem broju rezova. Kamera nije trebalo da prikrije ples ili da ga proizvede montažom, već da mu omogući da se vidi. BFI upravo Astera i Džindžer Rodžers navodi kao ključni primer tradicije filmskog mjuzikla u kojoj se telo zadržava u punom kadru kako bi njegova elegancija i atletizam ostali čitljivi.
Promenila se i funkcija plesa unutar priče. Kod Astera, plesna tačka bila zamišljena kao „pauza“ tokom koje film privremeno stane kako bi zvezda pokazala šta ume. U najboljim filmovima sa Džindžer Rodžers upravo kroz ples se događa ono što likovi ne umeju ili ne žele da kažu razgovorom: upoznavanje, nadmetanje, zavođenje, svađa ili pomirenje.
Zbog toga je njihovo partnerstvo ostalo toliko važno. Tokom deset zajedničkih filmova, među kojima su The Gay Divorcee, Top Hat, Swing Time i Shall We Dance, spojili su step, ballroom, džez, komediju i romansu u nešto što će postati jedan od osnovnih modela holivudskog romantičnog mjuzikla. Aster je kasnije plesao sa Ritom Hejvort, Sid Šaris, Džudi Garland, Odri Hepbern, Elinor Pauel i drugim velikim zvezdama, ali nijedno partnerstvo nije u kolektivnom sećanju ostalo toliko čvrsto vezano za njegovo ime kao ono sa Rodžers.
Da li Tom Holand može da bude Fred Aster?
Na prvi pogled, izbor čoveka kojeg najveći deo publike poznaje kao Spajdermena može da deluje kao tipična odluka velikog studija da poznato savremeno lice postavi ispred biografskog projekta. U Holandovom slučaju, međutim, postoji prilično logična veza sa ulogom (osim one koja se tiče njegovog nastupa u epizodi rijaliti programa Lip Sync Battle, kada je izveo Rijaninu numeru Umbrella, u sada već, zaista, kultnom performansu).
Pre filma bio je plesač. Kao dečak je nastupao u londonskoj produkciji Billy Elliot the Musical na Vest Endu od 2008. do 2010. godine, a novi film za njega predstavlja povratak disciplini koju je napustio nakon završetka tog angažmana. Ovog leta već je počeo sa probama i rekao da „želi da sve plesne scene izvede sam, bez plesnog dublera“. Još zanimljivije, želi da ih snima u dugim, neprekinutim kadrovima, upravo na način koji povezuje sa Asterom.
Imitirati Asterovu frizuru, odeću ili način govora relativno je jednostavan zadatak za kostim, šminku i glumca. Imitirati njegov princip da kamera mora da ostane dovoljno dugo na plesaču da publika može da vidi šta zaista ume predstavlja mnogo veći rizik. Holand ga je i sam tako opisao: prvi povratak u cipele za step posle petnaestak godina izazvao mu je istovremeno uzbuđenje i strah, upravo zbog količine rada koja ga čeka.
Pošto nema sačuvanih filmskih snimaka Adel Aster, glumica Margaret Kvoli neće imati mogućnost da kopira poznatu gestikulaciju ili koreografiju kadar po kadar. Film će praktično morati da stvori filmsku predstavu izvođačice koju istorija filma nije sačuvala, iako je u svoje vreme bila velika zvezda.
Sabrina Karpenter ima suprotan problem. Kao Džindžer Rodžers, biće poređena sa osobom čiji se najvažniji nastupi mogu pregledati gotovo pokret po pokret. Rodžers je bila punopravna druga polovina njihovog filmskog partnerstva, sa sopstvenim stilom, komičnim ritmom i načinom kretanja; upravo BFI naglašava da su njihova hemija i međusobno nadigravanje pomogli da se definiše čitav tip romantičnog mjuzikla.
Scenario Pol King piše sa Stivenom Levensonom, oslanjajući se na Rajlinu biografiju, dok sama autorka učestvuje kao konsultantkinja za priču. Asterova ćerka Ava Aster Mekenzi javno je podržala projekat, a njen sin Tajler Mekenzi učestvuje kao konsultant i koproducent.
Fred Aster, zapravo, nije želeo biografski film
Godine 1980. Fred Aster je svom prijatelju, glumcu i reditelju Lajonelu Džefrisu, napisao pismo u kojem odbija predlog projekta o sopstvenom životu. Objasnio je da ne voli da govori o svom ranijem radu, a zatim dodao da je čak i u testament uneo da ne daje dozvolu da se njegova životna priča pretvori u film. Pismo je decenijama kasnije ponuđeno na aukciji zajedno sa drugim delovima njihove prepiske, pa ta Asterova želja nije samo holivudska urbana legenda.
Pitanje je ponovo postalo aktuelno kada je njegova udovica Robin Aster 2025. uputila producentkinji Ejmi Paskal pravno upozorenje i navela upravo tu želju svog supruga. Producenti su, s druge strane, tvrdili da film zasnivaju na knjizi za koju imaju prava. U međuvremenu su Asterova ćerka i unuk javno podržali projekat.
Tako će Holivud napraviti prvi veliki biografski film o čoveku koji je decenijama uspevao da spreči da njegova biografija postane film. Kingov projekat, barem prema onome što trenutno znamo, pomera fokus prema odnosu koji je prethodio holivudskoj ikoni i prema vremenu kada Fred Aster još nije bio čovek kojeg svi prepoznaju po cilindru i Džindžer Rodžers.
Može li, međutim, nov film objasniti zašto način na koji je plesao i način na koji je zahtevao da kamera taj ples gleda i dalje određuju kako zamišljamo ples na filmu. Za to će Tom Holand, barem prema sopstvenom planu, morati prvo ponovo ozbiljno da nauči da pleše.
Fotografije: Profimedia