Odmah da nešto razjasnimo: „Persuasion“ zaista nije film koji zaslužuje neku ozbiljnu kritiku. I kad kažem „kritiku“ mislim ni pljuvanje, ni analizu. Nije neprijatan za gledati (osim nekoliko cringe momenata ali bože moj), niti je najveća glupost koja nam se servira, niti je najiritantnija ni najnetačnija istorijska drama ili romantična komedija (pošto bih ga prvenstveno ipak svrstala u tu kategoriju). Dakota je, ruku na srce, sama po sebi iznad očekivanja i sa onim što joj je dato – super je odradila posao.
Pa zašto onda uopšte kuckam po ovoj tastaturi? Zato što je, kao celina, savršen primer(ak) nekoliko poprilično bezveznih trendova skupljenih na jednom mestu, trendova od kojih je trenutno skoro nemoguće odbraniti se.
Prvi na listi, i svakako najtužniji, jeste globalni trend po kom se zapravo potcenjuje publika. I njena inteligencija, i njen senzibilitet, mogućnost koncentracije i sposobnost razumevanja situacija i vremena. Iz toga razloga, film počinje kao 1 na 1 prekopirana scena iz prvog filma o Bridget Jones ali uz dekoraciju sa (fakat prelepim) tapetama u DeGurnay stilu. Dakota se razvlači po svojoj sobi, baš kao i Bridget (namerno za jednu koristim ime glumice, a ne lika, dok drugu zovem imenom lika), nateže flašu crvenog vina – pošto Austen valjda nije znala za vodku, mada ne znam zašto nema vodke kad ih ništa nije sprečilo da ubace druge stvari koje bi spisateljici bile apriori strane) – i kuka o svom ljubavnom životu, odnosno nepostojanju istog, pošto je single. Tim rečima. Malo sedenje na podu uz flašu, malo plakanje u bakarnoj kadi, malo lice u jastuku dok leži kao proštac. Uz neizostavnu naraciju u gorepomenutom Bridget Jones stilu, koju, kad je Bridget u pitanju obožavam.
Dobija se automatski utisak savremenosti ali je ona potpuno nepotrebna i površna zato što je svedena na manir, a ne na suštinu. Tema o kojoj se radi jeste univerzalna, nismo lobotomirani pa da je ne skontamo ako nije upakovana u stereotip single tridesetogodišnjakinje sa kraja XX veka. Zar ne?
Ovaj vajb potcenjivanja gledalaca provlači se kroz ceo film, a čak i meni koja nemam baš uvek previsoko mišljenje o inteligenciji većine je malo preteran. On se ne ogleda samo u šatro-modernizmu već i u tome da je tim lažnim modernizmom priča izgubila uverljivost. On je raspršio svu tenziju, rečju sve razloge zbog kojih likovi prave određene izbore učinio toliko neuverljivim da cela priča odjenom više nema smisla, a svi likovi osim Dakotinog koja se generalno super snašla u svemu ovome, učinio dvodimenzionalnim karikaturama od (tankog) kartona.
Dok se Dakota i sporedni likovi nasumice frljakaju feminističkim izjavama, te izjave se, ma koliko bile istinite i stvarne, odjednom svode na nivo bumper stickera za fintess entuzijaste i gube svu težinu koju im je pero Jane Austen dalo. A kad su izašle iz njenog pera, imale su težinu. Zato što su bile u kontekstu društvene opresije koja je bila jača i sveobuhvatnija od ove današnje. Ne mislim da je danas naivna, daleko od toga. Ali dok gledate „Persuasion“ dobijate utisak da se radi o društvu u kom letuckaju leptirići pored mora, mačke i psi žive u ljubavi, svi jedu kolače (doduše neko macaroons, a neko siroma’ sirotinjsku pitu s višnjama), udovice otvoreno pričaju o seks-putovanjima i žene ućutkuju muževe uz reči „Dragi, ženi nije potreban muškarac da bi bila srećna.“ Sve legit kad bi se radilo u „Bridgertonu“. Ali ovo nije „Bridgerton“ već adaptacija koja se trudi da nas ubedi da je u toj emancipovanoj idiličnoj atmosferi, neko bio toliko stegnut i uplašen okovima društva da je odbacio jedinu ljubav u svom životu isključivo zbog rigidnih normi. Normi koje nigde drugde u filmu, praktično, ne postoje.
Bilo kako bilo. „Persuasion“ svakako nije Tarantino, nije čak ni prava adaptacija romana Jane Austen. Njene (retke) rečenice bukvalno štrče i bodu, kamen su spoticanja u scenariju. Kada se pomirite sa tim i ne očekujete od njega pronicljivost koja deluje prirodno i inspirativno ili osećanja koja deluju uverljivo, već se spremite na jednu vizuelno dopadljivu limunadu – može da prođe.
Kao što sam rekla, nije najgora stvar koju danas možete pogledati.
