„Marty Supreme“ (Marti Veličanstveni), film koji je trenutno u bioskopima, inspirisan je jevrejskim šampionom u stonom tenisu Martijem Reismanom, ali ne pretenduje da bude respektabilni biografski prikaz.
Glumac Timoti Šalame igra Martija Mausera, dečaka sa snom koji niko ne shvata ozbiljno, a on odgovara tako što pretvara sve u opkladu, uključujući i sopstveni život.
Film o stonom tenisu ne bi trebalo da deluje kao kriminalistički triler. Ipak, režiser Džoš Safdi pretvara „Marty Supreme“ u priču pod pritiskom o mladom borcu s Njujorka koji tretira stoni tenis kao prevaru, pozornicu i bekstvo.
Safdijev najnoviji film traje dva i po sata punih dinamike: oštar, vulgaran, smešan i često neprijatan, smešten između Njujorka i Londona. To je film u kojem ljudi stalno pokušavaju da osvoje prostoriju, ugovor, trenutak, a „pobeđivanje“ retko deluje kao mir.
Šta treba da znate pre nego što odete u bioskop?
Da li je „Marty Supreme“ zasnovan na istinitoj priči?
Režiser filma „Marty Supreme“ rekao je za Hollywood Reporter da je film „posveta“ stonoteniseru Reismanu, a ne biografija.
U filmu, lik koji tumači Timoti Šalame je prodavac cipela u Njujorku 1950-ih čije upečatljive veštine sa stonoteniskim reketom – uz drskost – preplave mali, grubi svet stonog tenisa.
Šalamov Marti ima nos za nevolje i učiniće gotovo sve, legalno ili ne, da sakupi novac potreban za put na otvoreno prvenstvo u Tokiju. Pravi Marti Reisman, čija vitka građa mu je donela nadimak „Igla“, bio je poznat po svom samouverenom stilu i tome što je unosio dozu skandala u sport koji je, barem tada, često bio zapostavljen.
Reisman je rođen u februaru 1930. u Njujorku, prema njegovim memoarima iz 1974. godine, The Money Player: The Confessions of America’s Greatest Table Tennis Champion and Hustler.
„Bio sam drčan, druželjubiv dečko, malo showman i razmetljiv čak i tada,“ napisao je u svojim memoarima – osobine koje je zadržao tokom celog života. Njegova hrabra ličnost i nesumnjive atletske sposobnosti pomogle su mu da postane legenda sveta stonog tenisa. U biografiji govori i o svojoj ljubavi prema kockanju i klađenju – uglavnom na sebe.
Osvojio je svoje prvo prvenstvo 1946. godine, postavši juniorski nacionalni šampion Sjedinjenih Američkih Država, što je ponovio i sledeće godine. Kasnije je osvojio i mnoge druge titule, uključujući Nacionalno prvenstvo u parovima 1949. i pojedinačno prvenstvo 1958. godine.
Godine 1997, u dobi od 67 godina, postao je najstarija osoba koja je osvojila nacionalno prvenstvo u sportu s reketom, prema njegovoj čitulji.
Počeo je da igra stoni tenis kao dete kako bi se nosio sa anksioznošću.
„Doživeo sam nervni slom kada sam imao 9 godina i završio u Bellevue bolnici. Stoni tenis je bio savršen beg. Moj reket postao je senzualna veza između lopte i mog uma,“ rekao je Forbes u intervjuu iz 2005. godine.
Cilj Reismana bio je da postane najbolji igrač stonog tenisa na svetu. O svojoj strasti prema sportu pisao je u memoarima. Njegova zarada bila je dovoljna da postane trostruki milioner, bogatstva koja je, prema The New York Timesu, više puta gubio.
„Suočavao sam se s ljudima u gladiatorskom duhu,“ rekao je za Times u martu 2012. godine, nekoliko meseci pre smrti.
Poput Šalameovog lika u filmu „Marty Supreme“, Reisman je takođe bio „loš dečko“ svog sporta.
Godine 1949. Reisman je putovao na English Open gde je on i američki igrač Dik Majls zamenio svoj skromni londonski hotel luksuznijim smeštajem, sve naplaćujući Engleskom savezu stonog tenisa, prema njegovim memoarima. Kada su engleski zvaničnici odbili da plate račun, Reisman i Majls rekli su da neće učestvovati na rasprodatim egzibicionim mečevima.
Engleski zvaničnici su na kraju pokrili troškove, ali su muškarce kaznili sa 200 dolara i suspendovali ih iz svih zvaničnih takmičenja stonog tenisa širom sveta. Reisman je napisao da je sankcija ukinuta 1950. godine.
Reisman je preminuo u decembru 2012. od komplikacija srca i pluća u 82. godini. Njegovu smrt je objavila organizacija Table Tennis Nation, koju je Reisman osnovao 2010. godine.
Naslovna fotografija: Supplied by LMK / ipa-agency.net / IPA / Profimedia