Povezano
Ne mislimo na lako gledljive priče koje vam prave društvo dok skrolujete telefon. Mislimo na misaone procese koji traju nakon odgledanog filma duže nego što je prijatno. Na pejzaže koji nisu razglednice, već emocionalna stanja. Zato ideja norveškog filmskog maratona nije samo plan za sedam večeri, to je lični izazov za svakoga ko veruje da film treba da ostane u nama i posle odjavne špice.
Sedam dana, sedam filmova, sedam različitih načina da Norveška ispriča svoje omiljene teme: krivicu, usamljenost, moralne pukotine i pobunu.
Dan 1: „Oslo, 31. avgust“ (Reprise, 2011, r. Joachim Trier)
Savršen ulaz u norveški univerzum. Trierov Oslo je unutrašnje stanje. Film o jednom danu, jednom povratku i bezbroj neizgovorenih rečenica. Ovo je priča o drugoj šansi koja možda nikada ne dođe i o tome kako se grad i čovek ogledaju jedno u drugom. Film koji vas uči da tuga ne mora da bude glasna da bi bila razorna.
Dan 2: „The Worst Person in the World“ (2021, r. Joachim Trier)
Ako je iko uspeo da uhvati duh savremene generacije bez patronizovanja to je Trier. Julie nije „najgora osoba na svetu“, već ogledalo svih naših kolebanja, strahova od odluka i opsesije time da li živimo pravu verziju sebe. Film je duhovit, okrutan, nežan i bolan u isto vreme. Norveška kinematografija u svom najmodernijem izdanju.
Dan 3: „Insomnia“ (1997, r. Erik Skjoldbjærg)
Pre nego što je Christopher Nolan snimio holivudski rimejk, Norveška je već imala ovu mračnu studiju krivice i moralnog raspada. Beskrajni dani bez noći, policajac koji gubi granicu između zakona i ličnog pakla ovo je triler koji vas ne drži u neizvesnosti zbog radnje, već zbog psihološke nelagode. Savršeno sveden dokaz da skandinavski noir ne treba efektnu muziku da bi vas uznemirio.
Dan 4: „Reprise“ (2006, r. Joachim Trier)
Dva mlada pisca, snovi o književnosti, Parizu i besmrtnosti i brutalno sudaranje s realnošću. „Reprise“ je o ambiciji, prijateljstvu i mentalnom zdravlju, snimljen sa retkom iskrenošću. Kao filmofil, ne možete a da ne volite njegovu strukturu, naraciju i referencijalnost. Kao čovek ne možete a da ne prepoznate strah od neuspeha.
Dan 5: „Thelma“ (2017, r. Joachim Trier)
Norveška verzija coming-of-age horora, ali bez klišea. „Thelma“ koristi natprirodno kao metaforu potisnutih emocija, religijskog pritiska i straha od sopstvene želje. On dokazuje da skandinavska kinematografija zna kako da spoji žanr i autorski izraz bez kompromisa.
Dan 6: „Elling“ (2001, r. Petter Næss)
Posle dana introspekcije i težine, dolazi film koji vas nežno podseća da norveški film ume i da bude topao. „Elling“ je priča o prijateljstvu, ranjivosti i ponovnom učenju života. Humor je suptilan, likovi nezaboravni, a emocije iskrene. Film koji dokazuje da empatija nije slabost, već najjače oružje.
Dan 7: „The Bothersome Man“ (2006, r. Jens Lien)
Za kraj, egzistencijalni udarac ispod pojasa. Distopija bez spektakla, svet u kojem je sve „u redu“, ali ništa nije stvarno. Ovaj film je savršena završnica maratona jer sažima ono što norveška kinematografija radi najbolje: postavlja pitanja na koja ne želi da da odgovore.
Foto: IMDb