Ukoliko biste morali da navedete film koji prema vašem mišljenju nije dobio Oskara, a zaslužio je, koji bi to film bio? A onaj koji jeste, a još uvek vam nije jasno kako i zašto? Sigurno imate i to. Sigurno imate, zato što verovatno svaka osoba na planeti Zemlji koja sebe smatra ljubiteljem filma, pamti neke manje ili veće nepravde koje su se dogodile kada je u pitanju dodeljivanje ove nagrade. S druge strane, postoje i one nepravde koje su već dugo ukorenjene u oskarovskom sistemu i od dodele 2015. koja je prošla u #oscarsowhite atmosferi, bojkotima i preispitivanjima, mnogo više se priča o tome da li je vreme (jeste) da ova nagrada nakon gotovo sto godina dodeljivanja razmotri svoje sisteme i aršine. Nakon više godina polemisanja, najavljivanja i predomišljanja, zvanično se može reći da je Akademija usvojila nova pravila ali i da se možemo zapitati šta će ona doneti i da li išta.
Prema novim regulacijama Akademije o kojima se uveliko pričalo već godinama unazad i koje će se primeniti tek na odabir pobedničkih filmova 2024. kandidati za najbolji film će morati da ispune nekoliko (minimum dva od ukupnog broja) kriterijuma da bi uopšte bili razmatrani. Glavni kriterijum, koji spada u Standard A (postoje još B, C, i D) se odnosi na reprezentaciju na ekranu i znači da će: barem jedan glavni junak morati da bude iz “nedovoljno predstavljane rasne ili etničke grupe”; barem 30% celokupne ekipe iz barem dve manje predstavljane grupe (žene, LGBTQ+, ljudi sa posebnim potrebama, rasno ili etnički dikriminisane grupe) ili da se čitava tema filma koncentriše na ove subjekte. Kategorije B, C i D se odnose na zapošljavanje (na barem dve vodeće pozicije mora biti zaposlen neko iz diskriminisanih grupa, i barem 30% celog tima), na stažiste u distributorskim kućama koji bi trebalo da budu iz neke od grupa, dok se D odnosi na to da neki senior marketinga i PR-a filma treba da bude iz neke od grupa, što i nije ništa preterano nedostižno budući da veliki broj LGBTQ+ populacije i žena radi u ovom sektoru.
U prevodu, ostavljene su izuzetno široke sive zone u kojima postoji šansa da se dogode neke prelepe nove saradnje, i stvarno malo veći diverzitet i drugačija razmišljanja, ali i bojazan da će se otići u dve strane. Jednu previše isforsiranu i neprirodnu i drugu u kojoj će uz ispunjavanje minimuma biti moguće nastaviti kao i do sada, i moglo bi se reći da deluje da je u pitanju ništa drugo do “šminkanja” i brige za sopstveni imidž, nego suštinskih promena. Činjenica je da Holivudu taština nije strana, i nije je teško prepoznati i u ovom činu. Ono što ipak treba prepoznati i pohvaliti jeste svesnost da neke promene u strukturi moraju da se dogode i posvećenost da se nešto po tom pitanju i desi. Iako sve pomalo izgleda kao upisivanje ukrštenica gde su i ljudi svedeni na neku suludu metriku, gde tri Afro-amerikanca, dve žene i tri osobe koje se izjašnjavaju kao gej mogu da donesu nagradu, može se reći da je ipak koliko toliko pohvalno što Akademija posle godina i godina priče ipak radi nešto. Ne previše doduše, ali je neki korak koji će se do 2024. možda i malo bolje osmisli.