Kulturno nasleđe serije „Seks i grad“ i privlačnost njenog ponovnog gledanja

Dok se uveliko snima treća sezona And Just Like That, možemo samo reći da je tek tako proletelo dvadeset i nešto godina od premijernog prikazivanja prvog serijala kutlne serije Seks i grad. Njujorške heroine, koje su već tada bile u zrelim godinama, ušle su u naše živote – projektujući se na naš osećaj za modu, lifestyle i što je najvažnije dijaloge bez cenzure u okviru naših malih ženskih čopora. I više ništa nije bilo isto.

Tim iskustvom se možemo pohvaliti bar mi, milenijalke (i milenijalci), a perspektiva je nešto drugačija kada se ovo pop-kulturno štivo izvadi iz arhive i plasira generaciji Z. Tada je potrebna poneka naznaka i smernica da bi se vratili u kontekst tok specifičnog i konzervativnijeg vremena, kako bi se shvatilo seizmičko pomeranje tabua.

Nova serija nastavlja tamo gde smo stali sa likovima koji istražuju ljubav i odnose u Njujorku. U drugim aspektima, mnogo toga se promenilo jer određeni likovi nisu prisutni, a neki su preminuli. U svakom slučaju, povratak u svet Seks i grada pruža neku vrstu emocionalne hrane, posebno za dugogodišnje konzumente ovog sadržaja, koji su duboko upućeni u karaktere i relacije.

Iako je možda dominantan osećaj nostalgije kada pomislimo na Seks i grad, to je samo mali, površinski deo onoga što nas vraća ovoj seriji. Veliki je izazov upustiti se u nadogradnju postojećeg  narativa, jer publika je i stara i nova. Da bismo razumeli zašto bi iko rizikovao nasleđe Seks i grada sa ovakvim povratkom, moramo razumeti uticaj originalne serije.

U And Just Like That inkarnaciji Keri, Mirandi i Šarlot (bez Samante, za kojom fanovi serije otvoreno čeznu) istražuju putovanje od komplikovane životne realnosti i prijateljstva u svojim 30-im do još komplikovanijih zapleta u svojim 50-im.

Seks i postfeminizam

Od samog početka Seks i grad je orijentisan ka ženama, otvoreno, sirovo i necenzurisano, kao narativ baziran na stvarnim i iskrenim ženskim razgovorima. Kada je bilo koja od njih imala krizu razumevanja neke intimne muško-ženske relacije, devojke su bile tu da razgovaraju o tome: npr. kada je Šarlotin partner zaspao tokom vođenja ljubavi, grupa se okupila za podršku.

Iako njeno ime na to upućuje, u ovoj seriji nije samo seks taj koji je uzbudljiv i revolucionaran – to je zapravo razgovor o seksu. Ali popularnost nije bila samo zbog seksa sa pratećim dijalozima, mode i ambijenta, već zbog toga što je predstavljala novi talas ženske politike — postfeminizam.

Postfeminizam je teško definisati. U svojoj srži on ne odbacuje feminizam – to je fenomen u kojem ženska nova moć postoji rame uz rame sa kontradikcijama i zamršenostima kapitalizma i patrijarhata.

Postfeminizam je komplikovan, seks je komplikovan. Ipak, na neki način, serija je uzela oba ova oblika i pojednostavila ih u duhovitim i sažetim opaskama koje su omogućile ljudima svih polova da reflektuju, postavljaju pitanja i diskutuju.

Serija je primarno postavljala klasična postfeministička pitanja poput: mogu li žene imati odnos prema seksu kao muškarci? i istraživala koliko žene moraju da žrtvuju svoje karijere kako bi opstajale u drustvenim konstruktima u svim svojim ulogama.

Na mnogo načina, Seks i grad je kapsulirao rodnu politiku kasnih 90-ih i savremene seksualne teorije.

Retroaktivno gledajući iz perspektive nadogradjenih stavova, originalna serija nam danas može izgledati pomalo zastarelo i naivno u nekim momentima, ali ono što je sigurno učinila je pokretanje razgovora.

Iz epizode u epizodu je konstantno pomerala granice, a jedna od tih škakljivih tema su istopolne seksualne interakcije: tu je bio Kerin poljubac sa Alanis Moriset i ko bi mogao da zaboravi Samantinu aferu sa legendarnom Sonjom Bragom u četvrtoj sezoni.

Ipak iz današnje perspektive, možemo tvrditi da je Seks i grad tada bio izrazito belački i heteronormativan. Kada je Samanta objavila svoju lezbejsku aferu, tretirana je više kao bizarnost (posebno od strane Keri, Šarlot i Mirande) nego kao iskren izraz kompleksnog seksualnog identiteta.

Nažalost, sa And Just Like That inkarnacijom, društvena pitanja su možda apdejtovana, ali dijalog je previše forsiran. Kao da su scenaristi obuzeti očajničkom željom da ažuriraju politiku serije i izbrišu naivnost prošlosti, izgubili vrlo važnu veštinu umetnosti nenametljivog kazivanja.

Umesto da nas vode kroz priče koje bi istakle ključne kulturalne promene u domenu seksa, roda, starenja i političke osetljivosti, And Just Like Thatnam daje nespretne, očigledne, i često neugodne situacije bez umetničke komponente scenarija.

Ipak, serija zadržava deo originalnog Seks i grad sjaja, preplićući modu, seks, lajfstajl i seks.

Ono što je postalo očigledno, a mnogima i odbojno, jeste da je moda originalne serije bila i fantastična, a istovremeno i pristupačna prosečnoj gledateljki. Nekada su Keri, Šarlot, Samanta i Miranda mogle da nose stajliš odeću iz vintage prodavnica, ili da jeftine haljine osveže nekim malo skupljim detaljem. U novoj seriji moda je toliko daleko iznad dosega obične osobe da ismeva umesto da inspiriše.

Kontrast između dve serije je naglašen njihovim prikazima Njujorka – često nazivanim petim karakterom Seks i grada. Od samog početka, prikaz Menhetna u seriji je bio realan sa prijatnim fantazmagoričnim elementima. Njujork u And just like that je isključivo ultra glamurozan i uglavnom smešten u apartmane vredne milione dolara. Ono što se dobilo u homogenostii, izgubilo se u karakteru. Seks i grad je bio poznat po svojoj modi i stilu – And Just Like That nastavlja trend, ali bez pretvaranja da je pristupačan za prosečne budžete.

Ipak, popularnost serije ne jenjava, možda kvalitet nije dosledan revolucionarnom početku, ali deluje da će nam Keri, Šarlot i Miranda još dugo držati pažnju, makar to bilo na nivou nekih jubilarnih okupljanja odeljenskih zajednica, gde nas odjednom zainteresuje gde su danas neki ljudi koje smo poznavali.

Foto: Instagram, Pinterest