Dovoljan je plakat i činjenica da iza ovog filma stoji ista produkcijska kuća kao i za „Worst person in the world“ da odmah poželite da pogledate ovaj film. Uznemirijući skoro kao i naslovna fotografija na glavnom vizualu. Film stiže iz Norveške i možemo da kažemo da se suptilno priključuje talasu filmova gde užasni ljudi rade užasne i očajne stvari radi imidža i mišljenja drugih, a režiju potpisuje Kristoffer Borgli.
Signe, koju gllumi Kristine Kujath Thorp je mlada devojka koja je ljubomorna i nezadovoljna zbog uspeha svog dečka Thomasa kog glumi Eirik Sæther. Iz prostog razloga, jer se zbog njegovog naglog uspeha više ne nalazi u centru pažnje. Kako vi vratila njegove reflektore na sebe, ona kreće da uzima zabranjeni ruski lek koji je kupila na dark web-u, a koji kao posledicu ima užasne osipe po koži.
Ovaj film, u isto vreme komedija i horor, je zapravo satira savremene potrage za viralnom slavom i bogatstvom koje se može steći selfijima. Svaka grozna stvar učinjena za pažnju postaje prilika da se iskoristi ono što se dešava. Kao i zavisnost koju razvija, proizvod njene nezasitne žudnje za pažnjom, Signe ne može ili neće da se zaustavi od samouništenja, izbijajući iz šina punom brzinom. Međutim, crni humor ovog filma je sam po sebi lakmusov papir. Da li se smejete kada se osoba koja je pogrešila suoči sa posledicama svojih postupaka? Ili smatrate da je njihova priča tragična? Da li je smešno gledati kako se par ponaša tako loše, ili je to samo deo ključne reči? Način na koji gledaoci osećaju ove zlobne ludorije može uticati na to da li će uživati u filmu i Borglijevom smislu za humor.
Snimljen na 35-milimetarskom filmu, u zajedničkim scenama ljubavnog para vidimo divnu emociju, skoro kao da navijamo za njih. Grad izgleda kao razglednica, jer su kadrovi vešto postavljeni dočaravajući mikro izraze lica.
Autor filma postavlja pitanje za čijim odgovor verovatno i dalje tragamo i mi sami: Zašto čeznemo za tom vrstom instant površne pažnje i šta nam ona dugoročno donosi?
