Sophia Coppola, Marlon Wayans i Rashida Jones govore ekskluzivno za BURO. o novom filmu „On the Rocks“
Sofia Coppola ima neverovatan talenat da prikaže dramatičnu notu kroz komediju i njeni filmovi su veoma blizu “lirske komedije”- žanra koji je izmislio gruzijski režiser Georgiy Daneliya da bi objasnio zašto njegove komedije nisu smešne. U svom najnovijem filmu, u kom priča prati devojku (Rashida Jones) koja se gubi u odnosu sa mužem (Marlon Wayans) za koga sumnja da je vara, i kojoj otac sa zastarelim idejama o životu (Bill Murray) pomaže da ga prati i uspostavi kontrolu, Coppola takođe donosi osmeh kroz suze i laganu tugu. Tako je bilo i u filmu “Izgubljeni u prevodu” opet sa Billom u glavnoj ulozi, i Scarlett Johansson, koji isto govori o susretu dve generacije ljudi. Kako doživljava razliku u godinama, i perspektivama, danas 17 godina posle filma “Izgubljeni u prevodu” Sofia govori u intervjuu za BURO. zajedno sa Rashidom Jones i Marlonom Wayansom.
O čemu se radi u filmu?
Jones:
O ženi koja se oseća malo izgubljeno u svom životu i sopstvenoj vezi i o tome kako se otac vraća u njen život i prati je kroz prilično uzbudljivu avanturu. Radi se o odnosu devojke i njenog oca, njenom braku i tome kako su te dve stvari međusobno povezane.
Coppola:
Naš film je delimično posvećen razvoju odnosa između oca i ćerke i tome kako on utiče na naše romantične odnose kada odrastemo. Ipak, i Marlonov karakter takođe istražuje pitanje odnosa oca i ćerke.
Marlon Wayans
Coppola:
Nadam se takođe da će gledaoci imati više razumevanja za razliku između generacija. Postoje ljudi određenog doba koji nisu u stanju da prate trendove koji se menjaju, ne mogu da percipiraju sve ove promene u politikama identiteta, ne razumeju kulturne ratove 21. veka – oni su jednostavno ispali iz igre. Billov lik je takav kakav jeste: veruje u sve svoje filozofije i teorije, a Laura ga voli uprkos nekim njegovim zabludama. Zbog toga, ona mu kaže sve što zaista misli, ali mora i da prihvati da je on upravo to što jeste i da će uvek ostati takav. Čini mi se da moramo da shvatimo ove razlike, ovaj generacijski jaz i da volimo ljude druge generacije, čak i ako se sa njima ne slažemo.