Posle odgledanog filma „The Drama“ imamo mnogo pitanja
Gde je nestao lik Eme?
Povezano
The Drama, novi film produkcijske kuće A24, s Zendejom i Robertom Patisonom u vodećim ulogama, mnogi već nazivaju jednim od najboljih ostvarenja u prvoj polovini 2026. godine. Romantična komedija, koja to zapravo i nije, ispituje veoma zanimljivu tezu: koliko ste spremni na to da prihvatite tuđu prošlost i sav teret koju ona donosi u vaš odnos?
Film The Drama pokušava da odgovori na to pitanje kroz umereni humor i uzbudljiv zaplet, ali nedovoljno uspešno. Nakon odgledanog filma, nama je ostalo mnogo pitanja, među kojima je ključno: zašto lik Eme, koji tumači Zendeja, nije razvijen koliko i lik Čarlija, kog tumači Robert Patison? Ukoliko je The Drama priča o paru, zašto je doživljavamo isključivo iz njegove perspektive?
Veoma je važno da što manje znate pre nego što odete u bioskop, pa ćemo pokušati da kroz osvrt izbegnemo svaki spojler filma.
The Drama: Ljubav protiv neodgovorenih pitanja
U filmu The Drama scenariste i reditelja Kristofera Borglija, apsurdističkom osvrtu na žanr romantične komedije, vereni par Ema i Čarli narušavaju svoju romantičnu idilu kada Ema svom šokiranom vereniku otkrije potresnu prošlost.
U pitanju je ključna tačka zapleta filma, koja zaista jeste dovoljno šokantna i zanimljiva kao što trejler obećava, pa nije u tome glavna slabost ovog ostvarenja. Zapravo, problem je što se „težina“ Emine prošlosti oseća isključivo kroz ponašanje i reakcije njenog verenika Čarlija, dok mi malo toga saznajemo o samoj Emi.
Gotovo da ne znamo čime se bavi, kakva joj je bila porodica, kakvi su joj životni pogledi i vrednosti. Dobijamo tek površinske informacije o njenom „grehu“ iz prošlosti, veoma plitko ispitane u odnosu na ozbiljnost njenih postupaka.
Baš zbog toga, The Drama nije uverljiv film – jer kada nemamo kompleksan portret Eme i njene prošlosti, ne možemo ubedljivo da shvatimo odluke njenog verenika, kakve god bile.
Takođe, drugi veliki problem filma je što ne zna da se nosi sa provokativnim temama koje tek „načinje“. Emina potresna prošlost smeštena u Luizijanu trebalo bi da podstakne dodatna pitanja o javnom predstavljanju Afroamerikanki i drugih žena tamne kože kao ili pokornih ili opasnih, o istrajnom rasizmu na američkom jugu.
Borgli svim tim pitanjima uopšte ne pristupa. Njegova neodlučna bojažljivost u suočavanju sa istinski kontroverznim i provokativnim temama, naročito onima koje zahtevaju radikalnu vrstu empatije, čini sve provokativne segmente filma dosadnim.
Glumačke izvedbe Zendeje i Roberta Patisona su besprekorne. Kako je primećuje Robert Danijels za Roger Ebert, U ovoj ulozi, Zendeja više sluša nego što govori. Ona prenosi kajanje i krhkost na diskretan način, kroz držanje i suptilne izraze lica. Patinson je vrhunski glumac, ali osim što je njegov lik Čarli pomalo ljigav, takođe mu nedostaje koherentno emocionalno putovanje, isto kao u Eminom slučaju.
Teskoba koju oseća zbog Emine prošlosti ne dovodi do otkrivanja nekih mračnijih tajni o njemu samom, a njegov karakter naslućuje se tek kroz jedan gadan postupak koji čini nakon saznanja.
Ipak, kada takve nedostatke filma stavimo po strani, The Drama ostaje zabavna priča s primesama provokacije. Inspiriše na razmišljanje o važnim moralnim dilemama, a uz to je gorak komentar na aktuelno stanje američkog društva.
Vizuelno, film je upečatljiv na način koji deluje i promišljeno i nenametljivo. Kompozicije su čiste, ali nikada sterilne, često smeštaju likove u prostore koji suptilno pojačavaju njihovu emocionalnu izolaciju. Čak i u trenucima prividne intimnosti, postoji osećaj distance koji lebdi u vazduhu.
Zendeja i Patinson u svakom trenutku uzdižu pruču, a njihova hemija vas potpuno uvlači u priču. Bez njihovih glumačkih izvedbi, The Drama bi verovatno ostao potpuno nezapažen film.