Tom Ford snima novi film – a ta vest nas je neizmerno obradovala. Modni dizajner se odavno povukao iz svog brenda i posvetio nekim drugim stvarima, pa smo negde i očekivali da će ponovo sesti u režisersku stolicu. Uprkos tome što ima tek dva ostvarenja iza sebe, bila su dovoljna da shvatimo da je podjednako talentovan za režiju koliko i za modu.
Nakon remek-dela A Single Man objavljenog pre šesnaest godina i eksperimentalnijeg, ali ništa manje cenjenog filma Nocturnal Animals od pre devet godina, Tom Ford će režirati istorijski film smešten u Italiji.
Ovaj film, poput njegovog prvog, biće adaptacija romana – konkretno Cry to Heaven autorke Anne Rice, iste književnice koja stoji iza Interview with the Vampire, revolucionarnog romana za horor podžanr.
Fordov izbor romana za sledeći film je intrigantan: uključuje eksplicitni erotizam, biseksualnost ili nebinarni identitet polovine likova, kao i duboke filozofske i religijske teme.
Priča se vrti oko Tonija Treschija, mladog venecijanskog plemića patricijskog porekla, obdarenog izuzetnim vokalnim talentom, koji sa samo petnaest godina biva otet i protiv svoje volje kastriran od strane svog polubrata Carla, isključenog iz nasledstva i vođenog ljubomorom i ambicijom.
Bežeći u Napulj, Tonio pronalazi utočište u konzervatorijumu, gde upoznaje Guida Maffea, još jednog kastrata skromnog kalabrijskog porekla, nekada slavnog soprana koji je izgubio glas i ponovo se pronašao kao učitelj i kompozitor. Guido u Toniju vidi ne samo nadarenog učenika, već i priliku da ponovo proživi svoje izbledele snove, kako prenosi nss magazine.
Zajedno, učitelj i učenik prolaze kroz svet plemićkih intriga, umetničkih rivalstava, složenih ljubavi i surove društvene stvarnosti kastrata.
Dok čekamo novi film, prisećamo se zašto su nas njegova prva dva dela toliko oduševila.
Tom Ford kao režiser: Emocije i podsvest oživljeni kroz kostime i fotografiju
Tom Ford je 2005. odlučio da se usredsredi na svoje filmske ambicije, potpisavši ugovor sa agentom Byron Lourd i osnovavši sopstvenu produkcijsku kuću Fade to Black Productions. Već 2006. otkupio je prava na roman A Single Man pisca Christopher Isherwooda, kao i scenario koji je napisao David Scearce, a koji je Ford kasnije preradio čak petnaest puta.
Bez ikakvog prethodnog rediteljskog iskustva, Tom Ford je počeo da proučava knjige o režiji, među kojima i On Directing Film autora Davida Mameta. Prema intervjuu koji je dao za The New York Times, prijatelji su mu savetovali da najpre snimi kratki film kako bi pokazao svoj talenat, kao i da angažuje profesionalnog scenaristu.
Ford je zaista unajmio scenaristu, ali njegova sklonost ka potpunoj kreativnoj kontroli dovela je do nesuglasica.
Film A Single Man bio je izuzetno težak projekat za finansiranje, delom zato što velike kuće nisu želele da ulože novac u debitanta, a delom i zbog same teme. Na kraju je Tom Ford sam finansirao produkcijski budžet od 7 miliona dolara, uprkos savetima holivudskih stručnjaka koji su ga od toga odgovarali.
A Single Man je premijerno prikazan na 66. Venecijanskom filmskom festivalu, gde je dočekan sa velikim pohvalama kritike. Film je kasnije nominovan za Oskara i osvojio je niz nagrada, uključujući priznanja za glavnog glumca Colin Firtha.
Prati život profesora engleskog jezika George Falconera (koga tumači Firth), koji zapada u duboku depresiju i razmišlja o samoubistvu nakon smrti svog dugogodišnjeg ljubavnika i partnera. Kinematografija je karakteristična za neorealistički film: boje se kreću od crne do zlatne, od bele do plave.
Film su neki definisali kao „sirov“, a drugi kao „materijalan“, zbog brutalne strasti koja lebdi između savršenih belih košulja Colina Firtha i majica Nicholasa Houlta. Ova upotreba bele boje, u kontrastu sa crnom muškim sakoima fotografisanim kroz zelenkaste filtere, podseća nas na prvu reviju Toma Forda za Gucci, 1995. godine.
Deset godina kasnije, Ford je napisao scenario i režirao svoj drugi igrani film, Nocturnal Animals, koji se smatra jednim od najboljih psiholoških trilera protekle decenije. Prati vlasnicu umetničke galerije (Amy Adams) koja dobija rukopis romana od svog bivšeg muža (Jake Gyllenhaal), a priča u knjizi nosi zastrašujuće paralele sa njihovim stvarnim brakom.
Ford je bio spreman da sam finansira budžet od 22,5 miliona dolara kako bi zadržao kreativnu kontrolu nad filmom. Međutim, projekat je preuzeo Focus Features, koji su mu ponudili 20 miliona dolara budžeta, uz to da Ford i dalje zadrži potpunu kreativnu kontrolu, pravo na finalni rez, kao i odobravanje reklamnih kampanja.
Odobravanje reklama bilo mu je posebno privlačno, jer je smatrao da The Weinstein Company nije dovoljno dobro promovisao njegov prvi film A Single Man.
Okrutnost priče prate kostimi protagonista koji, poput životinja noći, proždiru sećanje na završenu ljubav, obavijeni zelenom i crnom bojom, sa izrezima koji nikada ne otkrivaju previše, uvek u senci scenografije koja govori o Fordovoj rodnoj zemlji: Teksasu.
Zelenilo neobrađenih livada američkog juga se pretvara u vertikalnu površinu aplikacija duž večernjih haljina, poput onih koje je dizajner prikazao u Gucci kolekciji za jesen/zimu 2004.
Ako su žene u njegovim filmovima sklone da poriču svoju „krhku“ prirodu oblačeći se u smele komade, muškarci su tradicionalni, uravnoteženi, promišljeni, poput viskija koji se pojavljivao na kraju nekih Fordovih revija.
Kinematografija Toma Forda, zasnovana na kostimu, oslanja se na igru uloga i tumačenja, slično kao u filmovima jednog od njegovih omiljenih reditelja, Wonga Kar-Waija, neobičnog autora, koji je sav svoj rad posvetio muškarcima u potrazi za sentimentalnim iskupljenjem.
„U nekim od oštrijih kritika filma Nocturnal Animals kažu da izgleda kao beauty reklama; da je previše doteran; jer sam modni dizajner. Ali Hitchcock je provodio daleko više vremena na kostimima za žene u svojim filmovima – bilo je proba kostima, proba frizura, proba šminke, proba obrva. Bio je opsednut tim stvarima, kao i mnogi drugi reditelji tada“, naglasio je Ford.
Ono što je jasno u njegovom pristupu filmu jeste da se ne plaši da se uhvati u koštac sa suštinskim, ogromnim temama koje povezuju čovečanstvo, bez obzira na poreklo, zanimanje ili bilo šta drugo. On se stalno bori sa mračnim mislima, posebno onima vezanim za smrt.
„Smrt je sve o čemu razmišljam. Ne prođe dan, pa ni sat, a da ne mislim o smrti. Mislim da se čovek rađa obeležen na određeni način. Mislim da jednostavno tako dolaziš na svet“, rekao je Ford.