Možda ste ovih dana kod omiljenih bookstagramerki naišli na zanimljivu knjižicu razigranih korica koja nosi naziv „Buntovnica u senci“ i pomislili, zbog atraktivnog i savremenog dizajna da je u pitanju neka nova buntovna spisateljica sa ovih prostora koja možda piše o nekim zanimljivim stvarima. Međutim ako se drznete da istraživanje nastavite dalje kako bi doneli konačnu odluku da li je ova knjiga nešto što bi moglo da vas zanima ili ne, pred vama će se otvoriti čitav jedan život i svet avanturistkinje potpuno nepoznate široj domaćoj publici.
Nađa Tešić je zapravo sestra oskarovca Stiva Tešića koji je rodom iz Užica, ali je veći deo života proveo u Americi. Bio je scenarista, pisac komada i romanopisac. Dobio je Oskara za scenario filma „Breaking Away”. Njegova sestra Nađa je još veća misterija, ostavši tokom života u senci, iako iza sebe ima napisana četiri romana, nekoliko drama i više scenarija. I sad dolazi ono najzanimljivije – družila se sa slavim rediteljem Ericom Rohmerom koji je 1963. snimio i film o njoj.
Kako je završila u Parizu? Zbog odličnih rezultata u srednjoj školi, Nađa je preskočila dva razreda i dobila mogućnost da sa 17. godina postane student. Odlučila se za studiranje na Univerzitetu Indijana, gde je studirala ruski i francuski. Nakon završetka studija, odlazi na usavršavanje u Pariz, u školu orijentalnih jezika na Sorboni. Posle Pariza vraća se u SAD, gde predaje francusku književnost na Ratgers univerzitetu. U isto vreme pohađala je i Filmsku školu, stekavaši tako kvalifikacije da predaje predmete scenarija, režija produkcije i propagande na Bruklin koledžu.
Posebno mesto u njenom životu predstavljaju studentske demonstracije u Parizu 1968. godine, gde je aktivno učestvovala. Na isti način, društveni angažman nastavlja i tokom demonstracija američke omladine protiv rata u Vijetnamu, sedamdesetih godina prošlog veka. Petnaest godina nakon napuštanja Jugoslavije, prvi put dolazi u rodno Užice. Pod uticajem brata, Nađa Tešić piše svoju zapaženu dramu Posle Revolucije (After the Revolution), 1979. godine, koja je izvedena u pozorištu American Place Theater, u režiji Joice Eron, u Njujorku. Krajem osamdesetih započinje pisanje svog prvog romana Shadow Partisan (Buntovnica u senci), 1989, a zatim i: Native Land (Rodna gruda), 1998; To die in Chicago (Umreti u Čikagu), 2010. i poslednji, Far from Vietnam (Daleko od Vijetnama), 2012.
Roman Buntovnica u senci je priča o maloj Ani koja posle traumatičnih ratnih iskustava na našim prostorima nastavlja život sačinjen od različitih trauma. Roman čitamo dečijim glasom, iz prvog lica. Ona nema oca, i glavna figura u njenom životu je dominantna majka. Ženski svet oličen u krugu žena okupljenih oko Anine majke na svakodnevnoj kafi gotovo da je centralni simbol, kroz koji je sabrano celokupno žensko „znanje”, ali i život palanke u kojem se ženska uloga u društvu vrednuje samo kroz udaju i rađanje. Suviše drugačija od njih, ugrožena sa svih strana, Ana ipak uspeva da uspostavi ravnotežu sa sobom – najviše kroz posmatranje i čitanje – slikajući živopisno, dečijim jezikom poratne godine u malom gradu.
Nadamo se da ćemo uskoro imati prilike da čitamo i ostale romane ove misteriozne autorke koja svakako zavređuje pažnju.
