Povezano
Postoji posebna vrsta čitalačke krize koja nema veze sa tim da ne voliš knjige. Naprotiv. Baš želiš da čitaš. Imaš vreme. Imaš mir. Imaš čak i gomilu knjiga. I onda… Ništa. Sve deluje pogrešno. Previše ozbiljno. Previše dosadno. Previše “ovo ću jednom, ali ne sad”. To je onaj trenutak kad ne tražiš najbolju knjigu, nego pravu knjigu.
E pa ove knjige nisu klasici koje “svi moraju” da pročitaju, ali nisu ni potpuno nepoznate. To su knjige koje često pronađeš slučajno i znaš kada da preporučiš. Kad tražiš nešto što ne znaš da objasniš.
Natalia Ginzburg: Porodični rečnik
Ovo je knjiga koja te ne napada radnjom. Nema zapleta koji moraš da pamtiš, nema likova koji zahtevaju tabelu. Čita se kao da ti neko priča porodične anegdote, sitnice, rečenice koje se stalno ponavljaju i zbog kojih porodica postaje porodica. Idealna je kad želiš da čitaš nešto toplo, ali pametno. Nema čitalačkog napora.
Sjón: Plava lisica
Sjón je jedan od najpoznatijih i najprevođenijih islandskih književnika, a njegova knjiga Plava lisica je kratka, ali ne i mala. Sadrži mit, opisuje prirodu i pomalo je „čudna“. Ne objašnjava previše, ne trudi se da bude svima jasna i baš u tome je njen šarm. Čita se brzo, ali ti ne prolazi kroz glavu kao nešto usputno pročitano. Savršena za one dane kad želiš da se malo izmestiš iz svakodnevice, ali ne da se izgubiš u nečemu komplikovanom. Može se pronaći u biblioteci ili kupiti na sajtovima polovnih knjiga.
Dubravka Ugrešić: Štefica Cvek u raljama života
Ako misliš da “lagano” znači “prazno”, ova knjiga te razuveri. Pametna, ironična, duhovita, ali i realna. Čita se lako, ali stalno imaš osećaj da te autorka malo zadirkuje i da si možda baš ti deo šale. Idealna je kad želiš nešto što klizi, ali ima stav. Plus: kratka poglavlja, što je uvek bonus kad nisi siguran/na koliko ti se zapravo čita.
Yōko Ogawa: Hotel Iris
Jednostavan stil, ali čudna atmosfera. Ova knjiga nije za čitanje “na silu”, ali ako te uhvati nećeš je ispustiti iz ruku, ako te ne uhvati, nikom ništa. Ovo je dobra opcija kad ti se ne čita ništa veselo, ali ni nešto preteško. Knjiga koja se uvuče polako pod kožu, bez upozorenja.
Raymond Carver: O čemu govorimo kada govorimo o ljubavi
Kratke priče su spas kad ne znaš šta da čitaš. Nema obaveze, nema čitalačkog maratona. Jedna priča, pa pauza. Carver piše o običnim ljudima i običnim situacijama, ali tako da svaka priča ostane s tobom. Ako si u fazi “ne znam da li mi se čita, ali ajde da probam” ovo je bezbedan izbor. Takođe, može se pronaći u bibliotekama ili na sajtu polovnih knjiga.
Annie Ernaux: Jedna žena
Nije njena najpoznatija knjiga, ali je jedna od najjačih. Kratka, direktna, bez patetike. Čita se brzo, ali tera na razmišljanje. Idealna kad želiš nešto stvarno, lično, ali ne naporno.
Daša Drndić: Belladonna
Ovo je za trenutke kad želiš ozbiljnije čitanje, ali bez klasične strukture romana. Fragmenti, misli, sećanja, istorija, knjiga koja se ne čita ravnomerno, nego u talasima. Nije za “jedno popodne”, ali je dobra kad želiš da se polako vraćaš čitanju.
Foto: Promo