Ukoliko se slučajno desilo da još uvek niste otkrili autora Gabora Matea čija su brojna dela prevedena kod nas, on je kanadski lekar mađarskog porekla. Tokom karijere bavio se porodičnom praksom, palijativnom negom, psihoterapijom, i ispoljio posebno interesovanje za dečiji razvoj, traume i njihov potencijalno doživotni uticaj na fizičko i mentalno zdravlje. Međutim, otkako se povukao iz kliničke prakse i penzionisao, čini se da radi za ljude i pomaže im više nego ikad. On putuje, piše i bavi se govorničkom praksom, a knjige su mu objavljene su na preko dvadeset pet jezika.
U srži svih njegovih verovanja jeste ono da su sve zavisnosti ukorenjene u traumi: „Ukoliko čovek zna kako da prepozna koja je to trauma“, kaže on. U svim svojim delima on govori o bolu, ljubavi, traumama. Objašnjava zašto bežanje od bola nije pravi izbor i kako da ostanemo na svom putu uprkos bolu. Zavisnost od bilo čega (droge, hrane, seksa, interneta, kupovine…) služi tome da nas udalji od bola, a prevazilaženje zavisnosti je u ponovnom nalaženju kontakta.
„Kad telo kaže ne“ je impresivan doprinos istraživanju fiziološke veze između životnih stresova i osećanja i telesnih sistema koji upravljaju nervima, imunološkim aparatom i hormonima. Sa velikim saosećanjem i erudicijom, Gabor Mate demistifikuje medicinsku nauku i, kao što je to učinio u Rasejanim umovima, poziva nas da svi budemo doprinosioci sopstvenom zdravlju. Navodeći primere nateraće vas da zaronite u sebe i pročačkate po svakom organu. Izdvojili smo za vas neke od najzanimljivijih citata.
„Istraživanja su identifikovala tri faktora koji univerzalno dovode do stresa: neizvesnost, nedostatak informacija i gubitak kontrole“.
„Sram je najdublja od „negativnih emocija“, i učinićemo skoro sve da izbegnemo taj osećaj. Nažalost, naš stalni strah od stida narušava našu sposobnost da vidimo stvarnost.”
„Veliki deo onoga što nazivamo svojom ličnošću nije fiksni skup osobina, već samo mehanizmi suočavanja koje je osoba stekla u detinjstvu“.
„Naučite da čitate simptome ne samo kao probleme koje treba prevazići, već i kao poruke na koje treba obratiti pažnju“.
„Ako želimo da se izlečimo, od suštinske je važnosti da započnemo bolno inkrementalni zadatak preokretanja biologije verovanja koju smo usvojili veoma rano u životu. Kakav god da se spoljni tretman primenjuje, sredstvo za isceljenje je unutra.”
„Mnogi od nas žive, ako ne sami, onda u emocionalno neadekvatnim odnosima koji ne prepoznaju ili ne poštuju naše najdublje potrebe. Izolacija i stres utiču na mnoge koji veruju da su im životi sasvim zadovoljavajući.”
„Oslobođenje od opresivnih i stresnih spoljašnjih okolnosti je od suštinskog značaja, ali to je moguće samo ako se prvo oslobodimo tiranije naše ukorenjene biologije verovanja“
„Zamagljene psihološke granice tokom detinjstva postaju značajan izvor budućeg fiziološkog stresa kod odrasle osobe“.
„Nema prave odgovornosti bez svesti“.
