Majke ne: BURO. Book Club pričao je o romanu Katiše Agire

BURO. Book Club i izdavačka kuća Imprimatur okupili su čitateljke romana „Majke ne“, baksijske književnice Katiše Agire.

U vrelom avgustovskom danu, vratili smo se na naše omiljeno mesto – u kafeteriju Užitak – gde smo razgovarali o brojnim političkim i feminističkim temama koje je roman Katiše Agire pokrenuo: od položaja i prava majki u različitim društvima, preko načina na koje majčinstvo trajno menja žene, pa sve do našeg poimanja zločina kakav je čedomorstvo.

Gost petog BURO. Book Club okupljanja bila je Dragana Bajić, prevoditeljka knjige „Majke ne“ u izdanju Imprimatura.

Uživali smo u razgovoru i ukusnim ČEKO kolačima, koja su upotpunila naše druženje na najslađi način.

Kako je protekla naša diskusija?

BURO. Book Club: Razgovor o romanu „Majke ne“ Katiše Agire (Imprimatur)

„Majke ne“ je roman koji počinje kao triler, da bi vas zatim iznenadio i uvukao u sasvim drugačiju priču – o ženi koja postaje majka i pritom se pita: kakve sve predrasude i stereotipi se vezuju za majčinstvo, samo zato što je to jedinstveno žensko iskustvo?

Zašto smo naučeni da majke uvek pružaju samo bezrezervnu ljubav, nežnost i brižnost? Šta sve majke moraju? Šta sve majke ne mogu?

Dok istražuje slučaj čedomorstva žene koju poznaje, pripadnice više klase, naratorka romana zapravo istražuje svoj novi identitet majke.

U tom procesu, mi s njom saznajemo koliko će joj biti teško da ostane umetnica i brine o detetu, a da pritom pokrije sve troškove svog života, saznajemo kako se menja njen pogled na seksualnost – a dok istražuje zločin, vodi nas kroz istoriju čedomorstva koja je mnogo šira i mračnija nego što mislimo.

Dragana Bajić, koja je prevela ovaj roman, dala nam je svoje „insajderske“ uvide o motivima priče, ali i više od toga – govorila nam je o svom životu u Španiji. Bajić je primetila koliko su se španske žene izborile za svoja prava nakon završetka Frankove diktature, tokom koje je uticaj Katoličke crkve doveo do degradiranja ženskih prava.

„Majke ne“ je baš zbog toga politički roman – kako je i sama Agire rekla „kad neko (ženska) iskustva pretoči u reči, nešto se pomeri: osoba koja čita više nije sama“. To je pokazala i naša diskusija – razgovarali smo o tabuima o kojima majke dugo nisu smele da govore, a ovaj roman nam ih je predočio.

Naš razgovor nas je vodio i kad temama kojima se roman eksplicitno ne bavi, ali su nesumnjivo važne za položaj žena u bilo kojem društvu. To je pitanje abortusa, starateljstva nad decom, porodiljskog odsustva, akušerskog nasilja.