“Kada sam pisala “Daybed” znala sam da će mi se ceo život raspasti. Sve što sam znala, sva moja stabilnost, sve za šta sam bila vezana i sigurna… sve je trebalo da ode. Prilično zastrašujuć trenutak, zar ne? Ali ovo nije ljutita pesma. Više je kao: wow, to je život. Ovo će se desiti. Izgubiću sve i moraću ponovo sve da izgradim ispočetka.”
Od kada je “Magdalene” izašao, smestio se na plejlistu koju vrtimo u krug, u krug, i ima puno razloga za to. Prvo i osnovno – slušljiv je. To svakako nije naveća pohvala koju neki album može da dobije, i veliki je broj onih koji bi pre želeli da budu i teško slušljivi ali da dobiju epitete “inovativan”, “eksperimentalan”, “smeo”. Za novi album FKA twigs se to ne može reći. Ne zato što ona nije sve to, nego zato što kada nas je sve oduvala LP1 albumom, svi ovi epiteti su postali njen zaštitni znak pa se ništa drugo ni ne očekuje. I ovaj put jeste sve od toga, ali u okviru ovih kategorija nije nadmašila pomenuti prethodni album, i ima numera koje zvuče veoma očekivano i samo kao fileri. Na drugom tasu, tu su “Mirrored Heart”, “Home With You” i “Magdalene”, prelepi singlovi koji su apsolutna remek dela ovog albuma. Sve u svemu, kada bi se sabiralo, možda nije album godine, ali jeste dobar (veoma), i kvalitetan i komunicira sa onim veoma ličnim u svakom od nas u čemu je zapravo njegova snaga.
A to već jeste nešto o čemu treba više pričati. Mnoge devojke su u najnovijim numerama donele zvuk kojim proslavljaju svoje nove početke, bukvalno ili metaforički se pozdravljaju sa onim što ih je povredilo, slave vreme koje im je potrebno da budu same sa sobom i obnove energiju, poverenje, samopouzdanje… Međutim, FKA twigs je zakopala još dublje, gurnula prst direktno u ranu. U depresiju, užasne pritiske javnosti (da ne kažemo hiljadu očiju), rasističke uvrede, nesnosne fizičke bolove koje je prolazila poslednjih godina zbog tumora na materici… Sve ono najsurovije i najsirovije što život može da ponudi. I ima tu i raskida naravno, i razočaranja, i pitanja koliko je onaj sa kojim smo ogledalo nas samih, i pozicije žene koja ima bilo koju drugu boju kožu osim bele… Svega što budi nesigurnost, strah, preispitivanje. Ali i nečeg još jačeg. Onoga kada shvatiš da je jedino to nesigurno zapravo sam život, a mi njegov nosilac, i u nužnosti da prihvatimo sve kontradiktornosti koje sa sobom nosi. Otud i Marija Magdalena. “Devica-kurva je neverovatno lekovit, osnažujuć i važan koncept za žene da prihvate. Marija Magdalena je bila sjajna travarka, doktor i lečila je ljude. Zašto je onda jedino poznajemo kao “prostitutku”?” Twigs koristi kontroverznu biblijsku figuru kao okvir za istraživanje sopstvene seksualnosti, ali i za razumevanje sebe, za prihvatanje, za odgovore.
Mnogo je pisano o tome kako FKA twigs pronalazi snagu u ranjivosti, i to je apsolutno tačno. I na prethodnim albumima je ta dinamika uvek bila i prisutna i eksponirana ali sa “Magdalene” više nije na toj klackalici, već iz vrhunske ranjenosti porađa samo sirovu žensku snagu – “never seen a hero like (her) in a sci-fi”. Nudi novi arhetip heroja, koji se ne plaši da voli, da bude povređen, koji je dovoljno hrabar da kaže da se plaši i još hrabriji da nastavi dalje jer mu strah ne može ništa. “Magdalene” je podsetnik na ranjivost i to da osećanja nisu slabost, a kada u “Fallen alien” prolomi ono “ I Feel” tačno znamo šta treba raditi.
I sasvim je nebitno ko se u čemu i kako prepoznao, već to da ceo novi album dolazi iz skrivenog, uvijenog i duboko zakopanog mesta u kom se svi jednako plašimo i gde smo svesni kako smo neverovatni i zbunjujući. Sa snažnim telima koja mogu da zaleče sama sebe, a istovremeno su poražavajuće krhka. Sa velikim ljubavima koje kao da nikada neće proći da bi potom nestale. Tek kad se oseti bol, znamo šta da radimo sa njim i znamo da možemo, znamo koliko možemo. Pa sve to prihvatimo i budemo nežni prema sebi. A onda se iz toga rodi nešto sasvim magično.