Biti suočen sa pandemijom, znači prolaziti kroz situacije u kojima niko pre do sada nije bio, i to je primetno kako na ličnom planu i situacijama poput karantina za koju nikada nismo ni pomisliti da ćemo proživeti, tako i na globalnom nivou i dugotrajnijim efektima na uobičajenu dinamiku života. Dok smo se mi svi u svakodnevici koliko toliko i vratili “u normalu”, veliki događaji iz sveta kulture od otvaranja izložbi preko sajmova do bioskopskih projekcija i dodele nagrada i festivala, su za ovu godinu apsolutno blokirani, i može se reći da je 2020. u velikoj meri off godina za sve. Nagađali smo i razmišljali o tome šta bi moglo da se dogodi sa sezonom filmskih festivala i nagrada, nakon čega je i stigla konačna potvrda iz filmskog sveta da će se većina filmskih festivala ove godine udružiti pod jednim, online krovom i uprkos odugovlačenju i želji da stvari ostanu kao i pre, i u tradicionalnom formatu, jasno je da je ova godina donela pregršt izazova s kojima se može suočiti samo ako se stvari radikalno zaokrenu. Kada je radikalnost u pitanju, neophodnost takvog pristupa je posebno pogodila muzičke festivale koji možda i najviše ispaštaju budući da je iskustvo odlaženja na festival, i čekanja jutra sa grupom ljudi ispred omiljenog benda, prilično jedinstveno i apsolutno nezamenljivo bilo kakvim online supstitutom.
Mnogi su se našli u teškoj situaciji sa ovako velikim otkazivanjima, i sa strane organizatora i posetilaca jasno je da svima potreban novac, tako da svi oni koji su kupili karte za neki od festivala treba da znaju da postoje načini da se taj novac povrati. Ukoliko je karta kupljena direktno od festivala ili festivalskog partnera, gotovo svi na svojim sajtovima imaju objašnjen sistem za refund i to je moguće uraditi. Ipak, treba imati na umu da će sve kupljene karte važiti za narednu godinu ili za kad god je festival pomeren, i ukoliko smo u mogućnosti i taj novac nam trenutno nije preterano značajan, možda bi trebalo razmisliti u pravcu zadržavanja karte pre nego refunda. Taj novac u banci će pomoći organizatorima da pregrupišu snage i preraspodele se tokom krize i naprave i pokriju plan za novi event kom ćemo se svi radovati kada se sve vrati u relativnu normalu. Malo solidarnosti nije na odmet.
Iako je većina festivala otkazana za ovu godinu, veoma je lako pogubiti se u informacijama i etiketama “pomeren”, “otkazan”, “održava se”, pogotvo što se za isti festival smenjuju u rekordnom roku, jer još uvek nije postignut nikakav opšti dogovor već organizatori prema sopstvenom nahođenju i kompasu odlučuju koja bi odluka bila najbolja. S toga smo rešili da malo pripomognemo i rekapituliramo kakva je situacija sa najvećim muzičkim festivalima koji su možda bili na listi za otići ove godine.
Primavera Sound, legendarni muzički festival u Barseloni, koji je na neki način i pucanj za početak festivalske sezone u Evropi, je s obzirom na stanje u Španiji koja je do nedavno bila jedna od evropskih žarišta, i činjenicu da je predviđen za početak juna očekivano otkazan. Tačnije, prvo je pomeren za kraj 26-30. avgust da bi na kraju finalno bio otkazan. S druge strane, Nos Primavera, portugalsko izdanje, nije otkazano već samo pomereno za početak septembra, to jest od 3. do 5. što zvuči kao dobra opcija, ukoliko naravno ne bude drugog talasa koji donosi i drugi krug otkazivanja. Istom logikom “u septembru će sve biti okej” se vodi i albanski festival Kala koji je nedavno objavio da će se ipak održati između 9. i 16. septembra, kao i to da su uspeli da većinu nastupa prebace za septembar i bukiraju iste muzičare, što znači da će celo iskustvo Kale biti gotovo nepromenjeno. Čak i temperatura koja je tada još uvek blizu tridesetog podeoka što obećava dobar provod na plaži do jutra. Ipak, i oni se relativno ograđuju i ostaje na tome da će se 12. juna sve znati konačno. Dok ostajemo u regionu, nažalost najveći lokalni festival EXIT je otkazan, a o tome da li će biti pomeren za kasnije u godini nema nikakvih konkretnijih informacija, zagrebački IN music je takođe otkazan i jubilarno 15. izdanje će se održati sledeće godine od 18-25. juna 2021, a kako su zabrane većih okupljanja u Mađarskoj na snazi do 15. avgusta, ove godine se neće održati ni jedan od omiljenih bližih festivala, Sziget.
Glastonbury, je jedan od prvih koji su otkazani bez novih datuma, Tomorrowland prebačen za 2021 i potvrđeni datumi su 16–18 i 23–25 jul, dok recimo multifasetni festival Burning Man obećava svoje digitalno izdanje. Originalno održavan svake godine u Nevadi, u Black Rock City selu, i ove godine je trebalo da se održi od 30. avgusta do 7. septembra ali je u takvoj formi otkazan. Ipak, organizatori tvrde da će se održati virtuelni festival. “U multiuniverzumu Black Rock City postoji online, to je virtuelni metropolis koji čeka da se vratimo kući. Još uvek možemo da gradimo zajedno, da budemo zajedno, da zajedno gorimo, samo digitalno umesto u prašini. Na virtuelnoj plaži nema ograničenja ko može da se pridruži. Tako da hajde da uradimo ovo zajedno”, stoji na njihovom sajtu. Verna održavanju i nepropuštanju ove godine, niti prebacivanju u virtuelni svet, ostaje Coachella čiji su datumi pomereni za vikende 9, 10 i 11. oktobar i 16, 17 i 18. oktobar.
Sve u svemu, totalni mix and match ideja i pristupa gde se iskreno malo zna šta je najbolje uraditi. Ono što pak jeste relativno utešno i sigurno jeste da će nakon ovogodišnjeg debakla koji su festivali doživeli i naše izolovanosti, kada sve stvarno prođe i postane juče, verovatno biti ogromna potreba za živom muzikom i okupljanjima. Trenutak zajedničkog đuskanja, kolektivnog slušanja muzike i najiskrenijeg uživanja jeste nešto što će nam svima biti neophodno i gde ćemo rado pojuriti čim bude moguće. Do tada, ostaje pitanje kako prevazići ove izazove a ostati jednako relevantan i kreativan, i to je tema broj jedan sa kojom se razne industrije sada susreću, a ako je nekada bilo vreme da se razmišlja izvan kutije to je definitivno sada.