Renesansa kao lekcija o brendiranju: Ovi slikari su bili prvi storytelling genijalci

Danas nas bombarduju pojmovima kao što su personal branding, storytelling, content strategy, a renesansa se koristi samo u vidu cool mimova… I istina je, ne postoji osoba koja se danas ne frlja marketing izrazima kao da ima diplomu i plus deset godina iskustva u biznisu. Influenseri otkrivaju „autentičnost“, brendovi prodaju priče kako “pričaju priče”, a marketing gurui dele savete kako – “emocija prodaje!”.

Ali, hajde da se spustimo na zemlju – nismo mi ništa novo izmislili. Realno, emocija prodaje od kad je sveta i veka. Personal branding je sad samo možda dobio ime (i to bezveze ime) – ranije se zvao lepo vaspitanje, znanje i stil. Prvi pravi storytelling genijalci nisu nosili iPad, već haljine do poda i živeli u, recimo, Firenci ili negde u Staroj Grčkoj. Dobrodošli u renesansu, eru kada su umetnici bukvalno „brandirali“ ideale, stvarali prve mitove, religiju… I to toliko upečatljivo da ih i dan-danas pamtimo bolje nego neke TikTok zvezde koje dođu, budu i prođu za dve-tri godine.

Sandro Botticell

Ako vam kažem Rođenje Venere, već zamišljate onu krhku boginju na školjki, u naletu vetra, dok svi oko nje deluju kao da snimaju beauty reklamu za anti-age serum. Ovo je možda bila neslana šala, ali – Botticelli je uspeo da iz jednog paganskog mita napravi neprolazni ideal lepote bez da koristi plaćene promocije. Ali kako? Šta to možemo da naučimo od umetnika, slikara, koji nije imao Instagram kao sredstvo komunikacije sa svetom, a ipak je uspeo da postane svetski poznat.

Venera je priča o ženskoj gracioznosti, savršenoj proporciji i uzvišenosti. Sandro je znao da prodaje snove i to ne snove u bočici, već ideju o lepoti kao božanskoj, nežnoj i večito relevantnoj. Vodio je računa o svakom detalju, svakom i najsitnijem motivu. Dao nam je svima jednu sliku, otkrio nam je određene stvari, ali veliki broj motiva je pod velom tajne. Dakle, dao nam je slobodu da nagađamo, domaštamo, zamislimo se. Upravo toga danas više nema. Dobijamo pojašnjenja i za najgluplju foru na kraju reklame, a komunikacija brendova i influensera je toliko direktna da određenima vređa inteligenciju, dok druge dodatno zaglupljuje.

Michelangelo

Michelangelo nije samo vajao mišiće na mermeru kao što današnji fitness influenseri vajaju bicepse na Instagramu. Mislim, i ja sam jedna od tih ljudi, ne mogu da odem u teretanu a da to ne zakačim na Story. Ipak, Michelangelo je bio car narativa – uzmite samo njegovu fresku Stvaranje Adama u Sikstinskoj kapeli.

Taj trenutak kada se Bog i Adam skoro dodiruju, to je čista tenzija, drama, cliffhanger dostojan finala serije Succession. Michelangelo je znao da ono što se ne pokaže do kraja najjače odzvanja. Božanski dodir koji se nikada ne desi postao je simbol svega što čovečanstvo jeste – potencijal, čežnja, veza sa nečim višim. Niste nikada tako posmatrali ovo delo? Hm. Pa, eto malo inspiracije.

I još nešto: ruku na srce, taj kadar je najreprodukovaniji vizual ikada. Nalazi se na majicama, šoljama, posterima i verovatno i na tetovaži nekog brata negde. Dakle, njegova umetnost je storytelling koji prodaje vekovima. Koliko marketara danas može da se pohvali ovakvim postignućem?

Čemu nas uči renesansa

Zvezda vodilja je jednostavnost, jedna školjka, jedan pogled na dole, jedan pokret ruke. Jedna tema. Jedan problem. Jedan motiv.

Dobra priča je večna kad je pričana iz duše. Birajte ono što čoveka „muči“ vekovima, a ne momenat da uhvatite neki mikrotrend.

Vizual je samo alat – značenje je ono što nam ostaje.

Danas marketing samo prodaje, suvoparan je i dosadan. Isto je i sa insfluenserima, svi liče jedni na druge, igraju na sigurno i zatrpavaju nas jednim istim i sličnim sadržajem. Uvek moramo da vodimo računa o tome da li su iskreni ili plaćeni.

I zapamtimo: renesansa i njeni umetnici nisu imali društvene mreže. Njihova mreža bila je istorija. I guess – engagement rate im je još uvek veći od našeg. Dakle, neću vam reći ni ja sve – razmislite sami šta nas još razlikuje od njih.

Foto: Pinterest