Ime Johna Rankina je poznato verovatno svakome je upućen u svet fotografije i voli i prati magazine čiji je on ko-osnivač. Od njegovih ranih radova i superprovokativnih portreta kojima je tokom osamdesetih započeo karijeru i odmah uspostavio svoj pravac, preko osnivanja Biblija savremene kulture i mode, magazina Dazed & Confused i AnOther Magazine, saradnji sa najvećim imenima modne industrije i filmskog sveta, legendarnih naslovnica koje je radio za Dazed, do postera za film “Crown”, ili James Bond “Spectre”, John Rankin Waddell, poznatiji samo kao Rankin, je jedno od ključnih imena savremenog sveta. I jedan od malobrojnih fotografa, kom je uspelo ne samo da “uhvati” estetiku, duh i stav vremena koje živimo, nego i da utiče na njih i definiše ih.
Razgovarati sa njim je dosta kao gledati njegove fotografije, gde se uz neizostavnu neposrednost i iskrenost, istina i fantazija konstantno sudaraju, budući da je on s jedne strane zvezdani A- lister, ali i totalni autsajder koji iskreno prizeman.
Iako vremena nije bilo puno, kako to obično i biva s vremenom, uspeli smo da porazgovaramo o aktuelnim temama i projektima na kojima radi – o novoj izložbi koju za koji dan otvara u galeriji Petra Gut u Cirihu, ali i tome zašto ne podnosi Instagram i kako izgleda živeti i odrastati kao buntovnik.
Da počnemo od najaktuelnijeg, šta možete da nam kažete o izložbi “Disruption” koja se otvara prekosutra? Uzgred, super je naslov. Ometanje čega, koga?
Galerista je došao na ideju za naslov, i mislim da je dobra referenca na moj rad uopšte, koji je na ovaj ili onaj način uvek provokativan. Znam da se uvek protivim svemu, ali to je zato što volim da posmatram stvari sa svih strana. Neverovatno sam samo-kritičan ali mnogo verujem sopstvenim instinktima. Ovaj pristup životu je nešto što mi je usađeno tokom odrastanja. Roditelji su me uvek ohrabrivali da imam sopstveno mišljenje, da ne uzimam ništa zdravo za gotovo, i ne držim nikoga na pijedastalu. Imao sam zapravo veoma moralno vaspitanje, koje je sa mnom i danas posle svih ovih godina.
Kakva su vaša “osećanja” prema Instagramu? Koliko menja samu industriju, koliko je opasan?
Imam totalni love/hate odnos sa Instagramom. Dopada mi se činjenica da je njime fotografija demokratizovana, ali mrzim zarazno skrolovanje do iznemoglosti. Osmišljen je tako da te tera da se zadržiš, a to je veoma nezdravo. Takođe mi se ne dopada ni koliko većina toga izgleda homogeno, unifikovano – svi selfiji izgledaju isto, što prezirem.
Da pređemo onda na ono što volite. Koji vam je omiljeni zvuk?
Definitivno moj pas Mavericks koji pravi zvuk koji apsolutno obožavam. Kada se mazi pravi taj smešni zvuk koji zvuči nešto kao „neuf neuf“.
Kako bi opisali svoju estetiku?
Nadam se da govoriš o mom radu, ne o tome kako izgledam! Rekao bih da je moj rad grafički, raznobojan, precizan, i uvek u vezi sa subjektom. Veoma sam fokusiran na detalje i specifičnosti modela. Kada fotografišem razmišljam o fotografiji u slojevima, i slažem formu i kontekst fotografije.
Koliko je to u vezi sa lepotom, šta za vas uopšte znači “lepota”? Koliko se vaša percepcija o tome promenila tokom godina?
Oduvek sam birao modele zbog njihovog stava, i ličnosti, i to mnogo pre nego što sam ih posmatrao i prosuđivao po fizičkom izgledu. Lepota je tako amorfna stvar, a ono što se definiše kao lepo je jedinstveno za svaku osobu, i za mene je to definitivno stav.
Pomerili ste granice i u fotografiji i sa magazinom Dazed. Koliko je to pomeranje bilo svesno i planski, a koliko ste samo „radili svoju stvar“?
Mislim da je više to, da sam samo radio svoju stvar, ali se, kao što sam rekao, prirodno suprotstavljam svemu.
Kao pokretač magazina Dazed, šta mislite koji je sledeći nivo za magazine, novi pravac kojim bi mediji trebali da krenu u ovom trenutku?
Nisam siguran, ali ono što znam je da će sigurno nastaviti da se menja, nastaviće da se kreće, ništa više neće biti isto. Nadam se samo da će te promene biti najbolje moguće, ali ćemo morati da se borimo i sa mnogo s*anja na tom putu. U idealnoj budućnosti, deset godina od sada Instagram će biti samo loša uspomena.
Šta čini nekoga dobrim fotografom?
Sjajan fotograf ima mogućnost da “uhvati” nešto istovremeno intelektualno i emotivno. Takođe, dobar fotograf je onaj koji voli svoje modele.
U jednom od intervjua ste pomenuli da biste želeli da radite knjigu o smrti “kako umreti dobro”. Sećam se da mi je tokom razgovora Oleg Kulik rekao da je vrhunsko Vaskrsenje danas dobro režirana, sopstvena smrt. On je govorio o smrti u medijima, na šta vi mislite?
U većini zapadnih kultura, jako se loše nosimo sa smrću. Anestezirana je i iza zatvorenih vrata, retko i gotovo jedva da pričamo o njoj i prilično smo uplašeni. Voleo bih da promenim to radeći knjigu koja bi se bavila svim onim stvarima koje treba uraditi baš pre nego što umreš. Voleo bih da tu temu učinim dostupnijom za diskutovanje.
Šta je sledeći korak, čemu se trenutno radujete?
Želim da počnem da radim skulpture što pre. Fotografske skulpture.
