Nije nikakva novina da smo zagušeni otpadom, i plastičnim i kojekakvim drugim, te se na tome ni ne treba previše zadržavati. Činjenično je i krajnje poražavajuće. Ukoliko nekome još nisu jasne razmere, i “šta može jedna plastična slamčica” da učini ekosistemu, trk na neki od dokumentaraca, ili na nedavnu zvezdu Netflixa “Seaspiracy”. Ne samo da može da učini svašta nego to čini već decenijama, i pravo pitanje više nije da li smo u problemu, nego kako iz njega da izađemo? Plastic Free July je samo jedna od inicijativa koje se bore za bolji i zdraviji svet i sistem, ali ona koja je na globalnom nivou pokrenula milione ljudi da budu deo ne problema, nego rešenja. Da imamo čistije ulice, čistije okeane, zdravije zajednice, jači i potpuniji ekosistem, a ne onaj u kom malo malo pa nestane neka vrsta. Plastic Free July je izazov koji je započeo 2011. u Australiji ali od tada ga je prihvatilo preko 200 zemalja sveta, i koji traje mesec dana (poželjno i mnogo duže) i ogleda se u tome da se racionalizuje upotreba plastike, i barem na kratko pređe da održiviji način života, koji će vremenom postati praksa. Nije lako početi, ali treba imati na umu da ni jedan korak nije mali, i ukoliko ovog jula barem zaboravite plastične slamčice, napravljena je dovoljna razlika. Donosimo vam nekoliko jednostavnih trikova kojima možete da pomognete eko-sistemu a i sebi, i to bez revolucionarnih promena.
U kupovinu bez plastike
Jednostavan početak i već znate šta ćemo da vam kažemo: cegeri umesto plastičnih kesa, da, da i da. Međutim, ne samo što je važno kako kupujemo, u smislu da bi stvarno bilo dosta zgodno i preporučljivo sad već stvarno i jednom za svagda reći ne plastičnim kesama i zameniti ih bilo čime drugim od papirnih do platnenih, pitanje je i gde kupujemo svoje namirnice. Kupovati voće i povrće na pijaci, za razliku od onog u supermarketu zahteva možda malo više logistike i unapred planiranja, ali i smanjuje količnu nepotrebne plastične ambalaže u kojima je voće u radnji zapakovano. Isto važi i za kupovinu pirinča, leguma, brašna, začina koji takođe umesto u plastičnim kesicama, u radnjama zdrave hrane mogu da se nađu na merenje, nakon čega se pakuju u papirne kese. Ne samo da je bolje za prirodu, nego i za nas.
Refuse, reduce, reuse, repurpose
Sveto pravilo eko-osvešćenog načina života je 5 R, gde verovali ili ne tek poslednje je recycle iliti reciklaža. Mnoge velike kompanije rade na tome da nas ubede da rešenje leži u nastavljanju ludačkog tempa kupovina, i da je gomilati stvari i namirnice sasvim u redu sve dok ih na kraju recikliramo. Uzevši u obzir da kod nas ne možemo previše da se uzdamo u to da će ta reciklaža zaista i da se desi, moramo da se vratimo nekoliko koraka unazad i prisetimo da pre recikliranja dolaze odbijanje plastike u radnjama ili kafićima („refuse“), samim tim i smanjivanje upotrebe („reduce“), kao i oni koraci koji nas pozivaju na ponovno korišćenje recimo plastične ambalaže i korišćenje u druge svrhe. Najjednostavnija primena je da plastične boce za vodu zamenite staklenim, u kupovinu idite za rezervnim cegerom, slamčice bi valjalo izbaciti iz upotrebe ali ako baš ne ide tu su metalne, papirne pa čak i staklene, nosite svoje kutije sa hranom umesto dnevnog poručivanja.
Savesniji u kupatilu
Kupatilo je verovatno the prostor kada je u pitanuju nagomilavanje plastike i njena prekomerna upotreba. Možda nije toliko primetno ali sledeći put kada uđete u kupatilo samo se osvrnite oko sebe. Shvatićete da je 90% preparata koje koristimo od šampona do brijača, u svom plastičnom obliku. Istina jeste da je jedina zero waste opcija kada je u pitanju brijanje i depilacija prosto i jednostavno preći na au naturel. Pustiti sve da poraste i tako smo rešili i plastični otpad i dosadno brijanje svako jutro! Šalu na stranu, kako to mnogima nije izbor, možda eventualno treba razmisliti o brijačima koji se koriste više puta, i koji su u idealnom slučaju metalni. S druge strane, iako nije moguće sve preparate zameniti za eko-održivije, neke ipak jeste, i na listi skincare i haircare rutine sapuni se dosta visoko kotiraju u poslednje vreme. Dostupni su, nisu skupi, ima ih u neverovatnim varijantama za sve tipove kose, kože i različite probleme, i najčešće dolaze u plastic-free pakovanjima.
Napravite plastic free pikink
Zvuči kao nemoguća misija jer u suštini ako biste na piknik otišli kao i uvek verovatno bi posle uživanja ostala gomila plastičnog otpada. Ipak, ovaj put probajte malo drugačije. Uz pametno korišćenje plastike, mnogo papirne zamene (tanjiri, kartonske čaše), prethodno pripremljene namirnice i staklenih flaša sa pićima, moguće je napraviti zabavan događaj sa gotovo nula otpada posle. Ako ništa drugo zanimljivo je isprobati uz svest o otpadu, i sve i da baš i ne upali u potpunosti, svakako ćete posle piknika verovatno sesti i preračunati koliko to stvarno plastike odlazi u prazno. Mnogo, a već samo razmišljanje o tome, je i te kako veliki korak.