Današnji dan se svuda na svetu obeležava kao Dan planete Zemlje. Ako ste slučajno gledali „Seaspiracy“ (ako niste pustićemo vas da prepišete šta smo mi naučili gledajući ga) onda ne moramo da dodatno objašnjavamo zašto ni ove godine ne dočekujemo ovaj dan u nekoj genijalnoj prazničnoj atmosferi. Sve je isto kao i pre ako ne možda i malo gore, ali je jedna stvar potencijalno bolja. Svest. Kako tako čini se da se malo popravljamo, i bila Greta zahvalna za to ili ne, većina je počela makar da razmišlja o tome šta može da uradi da barem malo popravi globalnu situaciju koja je objektivno katastrofalna. Lista toga šta možemo da uradimo osim da paničimo je duga, i nije sve baš tako jednostavno jer zahteva veća prilagođavanja i odricanja, ali jednu stvar možemo sigurno. Ne košta, nije teška za primeniti, dostupna je stalno, i stvarno je korisna. Edukacija! Ako ništa drugo malo po malo možemo da se edukujemo i saznajemo o stvarnim problemima, i potencijalnim rešenjim i predlažemo da ovog posebnog dana počenete sa osvešćivanjem, istraživanjem i razumevanjem upravo odavde.
slušajte: „what planet are we on?“
S vremena na vreme je stvarno dobro zapitati se ovo pitanje „na kojoj planeti živimo?“ jer ponekada deluje kao da živimo na nekoj drugoj planeti a na ovu samo svraćamo. Ovde dođemo da pokrčimo šume, osušimo vodene resurse, uništimo neke životinjske vrste, zagadimo vazduh, i vratimo se na svoju planetu gde je sve lepo, mirno i sređeno. Međutim, to nažalost nije slučaj već nekom čudnom logikom odlučujemo da uništavamo planetu na kojoj boravimo i od koje nemamo bolju, a i koja bi valjalo da posluži i generacijama i generacijama posle nas. Za slučaj da vam još uvek nije baš najjasnije šta je klimatska kriza i da li je globalno zagrevanje baš tako važna tema podkast „What planet are we on?“ je idealan saputnik u otkrivanju ekoloških misterija. Liz Bonin sa gostima ekspertima, aktivistima i poznatim ličnostima istražuje uticaje klimatskih promena, i daje rešenja i praktične savete kako da se barem neki problemi reše.
Gledajte: „chasing coral“
Apsolutno antologijska zbirka eseja inspirisanih radom norveškog filozofa i aktiviste Arne Naessa, koji je pokrenuo „deep ecology“ tradiciju. „Deep Ecology for 21st century“ je baziran na principima Naessa koji je pokušao da stvori ekološku paradigmu i promenu u društvu. Moglo bi se reći i da je uspeo u tome zato što je njegovo učenje dosta uticalo na osnivače Greenpeace organizacije. Zbirka uključuje tekstove autora kao što su Naess, Chellis Glendinning, Gary Snyder, Dolores LaChapelle, Paul Shepard, koji su istraživali ekologiju od Spinoze do pojave ekofeminizma, i ukoliko zaista želite da razumete šta znači živeti po ekološkim principima, i zašto to nije samo odvajanje otpada i reciklaža, ova knjiga je must read.