Uprkos tome što zime ne izgledaju kao pre, a ni leta, i što jesen i proleće gotovo da više i ne postoje te veoma primetno svedočimo tome u kojoj meri se klima promenila, mnogi ostaju nepoverljivi prema ideji u globalnom zagrevanju. Neki smatraju da iza svega leže veliki finansijski obrti, neki da je u pitanju apsolutna izmišljotina i paničenje bez razloga, neki uviđaju da promene ipak postoje ali ne i da to treba nužno pripisati globalnom zagrevanju i našem nemarnom odnosu prema planeti Zemlji.
Ipak, kako stvari stoje, ko god ne veruje recimo Greti Thunberg, ili Anuni de Wever i misli da iza svega stoji pažljivo razrađena mašinerija, ne mora ni da veruje u predvodnike revolucije, već u činjenicu da je revolucija potrebna.
ako ništa drugo najnoviji dokazi naučnika i istraživanja su tu da nas sve kolektivno uvere da moramo da se probudimo.
Da nas uvere u to da i ako krenemo istog trenutka da budemo ekološki svesniji i savesniji, još uvek kasnimo koju deceniju za dobrim scenarijima, ali ima nade da sprečimo one najgore, koji ruku na srce nisu daleko.
Najnoviji podaci donose dokaze o tome da se topljenje leda širom planete ubrzava tako neverovatnom brzinom, najbržom u istoriji, a da se grenlandski i antarktički ledeni prekrivači najbrže tope i praktično nestaju zauvek. Prema studiji koja je objavljena u ponedeljak u naučnom časopisu The Cryosphere trenutna stopa gubitka leda na planeti je izjednačena sa najgorim scenarijima koji su se predviđali na Međunarodnom panelu za klimatske promene.
U periodu između 1994. i 2017. nestalo je 28 triliona tona leda što je u proseku učinilo da se visina mora i okeana poveća za 35 milimetara, što je kako Thomas Slater, vodeći istraživač u centru za opservacije na Univerzitetu u Lidsu, upozorava ozbiljna posledica koja će se osetiti svuda na svetu. “Nivo mora na ovoj visini će imati ozbiljnog uticaja na obalne zajednice tokom ovog veka.”
Ovakva promena ne samo što je katastrofa uživo za istraživani period i svedoči tome koliko smo vremena izgubili ignorišući podatke i dobacujući se vrućim krompirom, već i pokazuje da se ubrzanje otopljavanja povećalo za 57%, i od 0.8 triliona tone leda koja je nestajala godišnje tokom 90-ih, stigli smo do 1.2 tone godišnje u 2017, I da se nastavlja.
Pored glečera koji se obrušavaju i nestaju, trenutno najveći problem jeste ubrzano topljenje plutajućeg leda. Led inače odbija sunčevu radijaciju i vraća je nazad u atmosferu, ali kada se ovom brzinom topi, ostaje puno nepokrivene, nezaštićene, tamne vode koja privlači sunce, apsorbuje ga i ubrzava topljenje leda i odozdo. Jednom rečju, loop iz kog je u ovom zabrinjavajućem stadijumu veoma teško izaći, ali je i više nego vredno pokušati. A to znači, barem minimum koji svako od nas može da uradi i maksimalnu svesnost šta znači biti svestan i savestan i zašto je neophodno.
