Internet i anonimnost nekako oduvek idu zajedno. Ljudi špijuniraju druge sa lažnih profila, pišu komentare sa njih i rade neke stvari koje nikad ne bi uradili sa svojom slikom ispredd toga. Isto tako, ni anonimno postavljanje pitanja nije nova stvar, iako je Instagram opciju ‘ask me anythings’ predstavio nedavno, ali istorija ovog fenomena je mnogo duža i – mračna. Od nepotpisanih poruka koje smo nalazili ispod klupe, a koje mahom uznemiruju jer jednostavno ne znate ko ih je poslao, pa sve do čuvene platforme ask.fm koju su koristili tinejdžeri i tamo postavljali anonimna pitanja koja se neretko pretvore u maltretiranje i uznemiravanje. Poznat je i slučaj sajta koji nije toliko zaživeo kod nas, Formspring, koji je 2013. ugašen zbog zaređalih slučajeva samoubistava među mladim korisnicima.
Uprkos ovome, istorija se izgleda ponavlja.
Pojavio se novi niz anonimnih aplikacija za razmenu poruka, među kojima su Sendit, YOLO, LMK i ponovno rođenje aplikacije Yik Yak (koja se ugasila zbog problema sa govorom mržnje, ali je sada opet tu). Tu je i NGL, koji je preplavio Instagram storije tokom poslednjih nekoliko nedelja, u meri da je Instagram nakratko blokirao vezu do aplikacija. Prema poslednjim izveštajima, instaliran je 15 miliona puta širom sveta. Aplikacija već izaziva kontroverzu, a korisnici tvrde da su neke od poruka koje su primili od botova, a ne od njihovih prijatelja.
Šta pokreće ovaj iznenadni preporod?
Katlin Tifany iz The Atlantic-a, tvrdi da popularnost „manjih internet prostora“ i „aplikacija za deljenje tajne“ proizilazi iz šireg okretanja ka anonimnosti. „Online generacija je frustrirana što je non stop nadzirana i posramljena zbog ponašanja koje traži pažnju“, piše ona. „Na kraju, povratak anonimnosti je samo povratak u formu. Skrivanje vašeg identiteta je oduvek bilo važno za prevazilaženje užasa koji nosi titula osobe mlađa od 24 godine na internetu.” Iako anonimnost može olakšati zlostavljanje, ona takođe može pružiti prostor za samoizražavanje i autentične susrete. Ovo je potkrijepljeno istraživanjem koje je pokazalo da anonimnost na mreži poboljšava samootkrivanje i iskrenost.
Ova nova generacija ne samo da ima nostalgiju za muzikom, umetnošću i modom, već ima i nostalgiju za načinom na koji se koristio internet“, izjavio je Ryan Broderick, autor newslettera Garbage Day.
Međutim, ono što je problem je što retko koja od ovih aplikacija ima pravila ponašanja, ili ukoliko ih i ima, kao i kod većina aplikacija, nemoguće je kontrolisati toliki opseg informacija. Anonimnost može biti okej u kontrolisanim uslovima, ali u otvorenim i još uvek neuređenim sivozonaškim prostorima kao što je internet, ona može biti i te kako opasna, a jedno nesmotreno pitanje okidač za ozbiljna stanja i mentalne probleme.