Hvala na pitanju, dobro sam. Na ivici nekog iznenadnog prolećnog gripa kome se radujem, jer dolazi u pravom trenutku, onda kada mi je potreban mali predah od svega što je iza i ispred mene. Dobrodošao si gost moje kuće i mog tela, rekla sam gripu, a to ne bi bio slučaj recimo sledeće nedelje, jer bi mu tada pridružena gošća bila i Panika, a njih dvoje zajedno i nisu baš dobra kombinacija za mene.
Dobrodošlo si i ti, proleće.
Više od deset godina unazad, proleće mi namešta lepe stvari i to baš u Beogradu.
Prvi album s bendom izašao je u proleće 2010. godine. Prvi solo album izašao je 2017. godine, opet u proleće. Svaki izlazak neke nove muzike za mene je happy end i ja taj happy end uvek proslavljam. Koncertom. U Beogradu.
O ovogodišnjoj proslavi happy enda nisam ni razmišljala. Ljubav me je toliko iscrpela da sam se zadovoljila samim izlaskom albuma. Pozvala sam drugarice. Lero je donela čaše za margaritu, one čaše za koje smo svi skupljali nalepnice, Mašinka i Kukla puno cveća, a Minja, kao i uvek, donela je sunce, najveći entuzijazam i analizu baš svake pesme sa albuma „Ljubav“. I mnogo smo slušale album. Baš smo preterale, neka smo preterale.
A onda se Marija, moja Maša, moja Mašinka, bestie, okrenula ka meni, pogledala me onim njenim zelenim očima i pitala: „A čekaj… šta se dešava, kad će koncert?“. Ma kakav koncert, pičiću po festivalima ove godine i to mi je skroz kul.
„A pa ne može to tako. Mora da se napravi nešto kao i za „Daljine“. Pa prelepo nam je bilo u Bitefu…“, i tako je Marija krenula sa monologom. Ubrzo je monolog postao dijalog, jer se tu uključila i Minja, a ti nemaš kuda kad te #ŽENEKOSE napadnu.
Morala sam da zakažem koncert, a gde nego u Domu omladine Beograda. Tu sam počela. Tu svaki put počnem. Tu se najlepše osećam. Kada pomislim na koncert u Beogradu, taj koncert je u DOBu. DOB moj je dom.
I eto me danas. Ležim polugripozna, mirna sam. Prošlo je sedam dana od objave da ćemo svirati 13. aprila, a koncert je već rasprodat. U planu je i drugi, nulti koncert, jer Marija je odmah iskočila u inboxu sa „Zakazuj još jedan“. Tom zahtevu se pridružio i Relja. Onaj Relja iz pesme.
Imam dosta želja za taj trinaesti. U glavi se samo vrti, a u stomaku ne prestaje da golica. Samo da nam uspe, deco. Samo da bude happy end.
