„Kako je to bilo u mračno doba, kada je abortus bio zločin, za devojku čiji otac nije mogao da pozajmi novac, kao što je moj mogao? Kako je bilo devojci koja nije ni smela da kaže svom ocu, jer bi poludeo od sramote i besa? Koja nije mogla da kažesvojoj majci? Koja je morala sama da ode u tu prljavu prostoriju i prepusti svoje telo i dušu rukama profesionalnog kriminalca? – jer je to bio svaki doktor koji bi radio abortuse, bilo da je iznuđivač ili idealista.
Znate kako joj je bilo. Vi znate i ja znam; zato smo ovde. Ne vraćamo se u mračno doba. Nećemo dopustiti nikome u ovoj zemlji takvu moć nad bilo kojom devojkom ili ženom. Postoje velike sile, van vlade i u njoj, koje pokušavaju da zakonom donesu povratak mraka. Mi nismo velike sile. Ali mi smo svetlost. Niko nas ne može ugasiti. Sijajte veoma jarko i postojano, danas i uvek“ – Ursula K. Le Guin (ceo tekst pročitajte ovde)
Svako malo, u toku godine bar nekoliko puta nas prodrma neka vest o abortusu koja nas natera da pogledamo u kalendar i zapitamo se koja je to godina u kojoj živimo i da li je ženska borba koja nam je omogućila pravo glasa i pravo na sopstveno telo bila samo san ili fantazija. Počev od žena Poljske koje se u poslednjih par godina susreću sa katastrofalnim pooštravanjima već restriktivnog zakona, pa sve do svežih informacija iz SAD koje pokazuju da bi ovo pravo milionima žena koje tamo žive moglo biti poljuljano. Naime, Politico je objavio procureli dokument koji predstavlja navodni nacrt većinskog mišljenja Vrhovnog suda SAD od 98 stranica koje bi poništilo pola veka prava na abortus.
U dokumentu se navodi se da je vrhovna sudska instanca u ovoj zemlji blizu toga da promeni odluku iz 1973. kojom je u čitavoj državi legalizovan abortus.
Ako se ukine presuda iz slučaja Roe v. Wade, svakoj državi biće omogućeno da zabrani abortus, ako želi. Sudeći po nekim predviđanjima i činjenici da anti-abortus pokret u Americi u poslednje vreme jača, vrlo je moguć scenarijo da u skoro polovini američkih saveznih država abortus bude ukinut. Krajem juna ili početkom jula bi Vrhovni sud trebalo da se izjasni po ovom pitanju.
Predsednik američkog Vrhovnog suda John Roberts najavio je pokretanje istrage da bi se utvrdilo kako je “procurio” nacrt odluke da je većina od devet sudija spremna da poništi ustavno pravo na abortus, što je po njemu “kršenje poverljivosti suda” i “izdaja”, stavljajući time u centar pažnje više način na koji je dokument procurio, nego na ono šta u njemu piše. U saopštenju za javnost, Vrhovni sud je potvrdio da je dokument autentičan, ali je upozorio da nacrt odluke iz februara, kojim bi se poništilo pravo na abortus dato presudom Roe protiv Wadea iz 1973, ne predstavlja “konačnu poziciju bilo kog člana o pitanjima u predmetu”, prenoeo je Tanjug, pozivajući se na Reuters.
Šta je zapravo slučaj Roe v. Wade?
U pitanju je slučaj žene koja se predstavljala pod pseudonimom Jane Roe, a koja je uložila žalbu na zakone države Teksas kojima je bio zabranjen abortus, osim u slučaju kada je život majke ugrožen. Tužbu je podnela na ime lokalnog okružnog tužioca Henry Wadea. Iza ovog pseudonima bila je trudna nezaposlena žena iz Dalasa koja je rešila da se suprotstavi sistemu i zakonima koje pišu i brane konzervativni muškarci i glasno ustala protiv teksaških restriktivnih zakona protiv abortusa. Dobila je slučaj, a žene su obezbedile pravo na abortus. Ipak ona se porodila, jer je sudski postupak trajao godinama.
Žene u Americi, ali i nas širom sveta zatekla je ova vest. Internetom su počele da kruže priče poznatih o ilegalnim abortusima iz pedesetih i šezdesetih u državama ove zemlje kojima su se žene podvrgavale. Svake godine 25 miliona žena širom sveta se podlaže opasnim i nebezbednim metodama. U Evropi, takođe postoji nekoliko zemalja sa ekplicitno diskriminatornim zakonima, na čelu kojih je Malta. Setimo se samo situacije od pre nekoliko decenija u susednoj Rumuniji i hororičnih posledica ukidanja prava na abortus.
U isto vreme kada revnosno pratimo dešavanja u Americi nadajući se ono što se događa ipak nije stvarno, na društvenim mrežama svedočimo stravičnim pričama žena iz regiona od kojih se jedna posebno izdvojila. Naime žena iz Hrvatske podelila je svoje trenutno iskustvo kroz koje prolazi, a to je da u stomaku nosi bebu kojoj je utvrđen ogroman tumor i kojoj je savetovano ili da čeka porođaj, ili da problem „reši u Sloveniji“. Ona je trenutno u šestom mesecu trudnoće, a do nerazumevanja institucija za njen problem došlo je usled nedovoljno jasno definisanog zakona o abortusu u Hrvatskoj iz 1978. godine.
Sva ova dešavanja unose nemir i opravdanu zabrinutost za vreme koje je ispred nas. Činilo se da smo pravi i najveći ambis potlačavanja i oduzimanja moći i izbora već prošle, međutim ovakve vesti izazivaju stvaranje magle ispred nas i dovođenja u pitanje osnovnih prava, kakvo je ono vezano za odluke o našem telu. Zbog toga se što glasnije moramo boriti protiv veća muškaraca koji vekovima donose odluke i pišu zakone umesto nas i koji po svemu sudeći ne odustaju od zadiranja tamo gde im nije mesto.