Kada je prošle godine u Guggenheimu otvorena retrospektivna izložba Basquiatovih radova niko verovatno nije mogao ni da zamisli da će upravo ovaj događaj pokrenuti niz različitih pobuna i peticija. Pre dva meseca gostujuća kustoskinja projekta Chaédriai LaBouvier je prvi put otvoreno pokrenula pitanje o rasizmu u okviru ove institucije, i postavila tvit u kom je rekla da je rad sa Nancy Spector, umetničkom direktorkom muzeja i glavnom kustoskinjom bilo jedno od gorih iskustava koje je doživela u pogledu rasizma koji je osetila. Nakon toga grupa kustosa je sastavila pismo i peticiju pod imenom “A Better Guggenheim” kojim je potvrđeno ne samo konkretno ponašanje direktorke već i mnogo šira problematična situacija u instituciji, a kojim apeluju da se stane na put i poprave kultura i stavovi koji omogućavaju da se razvija rasizam.
U kontekstu protesta koji su potresali SAD proteklih meseci, sreća u nesreći je bila ta da ovakve apele više niko ne može i ne sme da ignoriše, i Guggenheim je veoma brzo nakon pisma unajmio advokate koji bi nezavisno istraživali sva događanja u vezi sa izložbom 2019. Sada, mesec dana kasnije objavili su svoj dvogodišnji plan i inicijativu da se stvore efektivniji uslovi za prijavljivanje diskriminacije kao i mnogo bolji uslovi za razvijanje programa koji podržavaju različitosti. Uprkos deficitu od 15 miliona dolara koji će institucija osetiti zbog situacije sa pandemijom, spremni su da se uhvate u koštac sa problemima koji su mnogo trajniji od same od same pandemije i prema rečima direktora muzeja Richarda Armstronga, nove mere će uključivati plaćena stažiranja za studente iz različitih društvenih slojeva, partnerstvo sa crnačkim koledžima i univerzitetima, i stvaranje mreže profesionalaca u kojima će ljudi koji rade u art inistitucijama biti mnogo bolje povezani i raznovrsnije zastupljeni.
U duhu protesta i generalne situacije preispitivanja raznih godinama nepromenljivih pozicija sadašnji trenutak je konačno taj, i traži da se preispita osnovna uloga koju muzej ima u društvu: za koga su ove institucije, za šta su odgovorne, i kome treba da odgovaraju? Čini se da su sva ova pitanja na pragu novih odgovora i redefinisanja, i kako direktor muzeja Richard Armstrong kaže: “ Ovaj plan znači mnogo šira ulazna vrata, više mogućnosti za različite ljude da rade u muzeju i napreduju u karijerama koje žele”. Ovo se odnosi na mikro plan. Makro nivo uključuje i više od toga budući da je Guggenheim zvanično prva velika kulturna organizacija koja se detaljno, predano i studiozno posvetila rešavanju problema rasizma, i neverovatno je dobar primer za sve ostale.