Nisu retka govorkanja o tome da je rasizam rame uz rame uz rodnu neravnopravnost duboko ukorenjen u različite, između ostalih i kulturne, institucije. Šta god i koliko god da se radilo, za žene u umetničkim krugovima još uvek važi ona stara “uvek kustos, nikada direktor”. Nešto slično može da se primeti i kada je u pitanju diskriminacija po rasnom osnovu i ne događa se baš tako često da na čelu vodećih svetskih institucija vidimo nekog ko je afro-američkog ili latino porekla. Nisu retka ta govorkanja da nisu svi jednaki, zato što kako stoje stvari i nisu.
Jedna od aktuelnijih, u nedostatku boljeg izraza, afera, u umetničkom svetu je bila ta da se posle prošlogodišnje retrospektivne izložbe Basquiatovih radova otvorilo pitanje odnosa prema gostujućoj kustoskinji Chaédriai LaBouvier. Prošlog meseca, LaBouvier je postavila tvit u kom je rekla da je rad sa Nancy Spector, umetničkom direktorkom muzeja i glavnom kustoskinjom bilo jedno od rasističkijih iskustava koje je doživela u svom profesionalnom životu.
Prošle nedelje, grupa kustosa je ovo i potvrdila i to ne samo na tom konkretnom primeru nego i šire, sastavivši pismo kojim apeluju da se stane na put i poprave kultura i stavovi koji omogućavaju da se razvija rasizam. Kako kažu iz upravnog odbora muzeja: “U želji da se odgovori na kritiku zaposlenih da su svi na visokim pozicijama zajednički stvorili atmosferu i kulturu institucionalizovanog rasizma, upravni odbor muzeja Guggenheim je angažovao advokate da sprovedu nezavidnu istragu o uslovima u vezi sa pomenutom izložbom i odnosom prema kustoskinji”.
Odluka za pokretanje istrage doneta je nakon što je potpisana peticija kustoskog tima koja je situaciju u muzeju opisala kao “neravnopravnu poslovnu sredinu, koja omogućuje rasizam, belački suprematizam i diskriminatorne prakse”. Nakon tog pisma prošle nedelje, ove nedelje je počelo da cirkuliše još jedno. Ovaj put sedamdesetoro bivših zaposlenih i sto trenutno zaposlenih, što je gotovo četvrtina ukupnog broja, potpisali su pismo u kom navode da muzej neprestano omašuje i izneverava u “kreiranju atmosfere u kojoj se poštuju različitosti i da to rezultuje kulturom koja odbija da preuzme odgovornost za nasilje i nepravdu koja se nanosi BIPOC grupi (sve češće upotrebljavana skraćenica za: Black, Indigenous, People of Color).
Ovo je sjajno, samo se prilično dugo čekalo da se tako nešto dogodi i bilo je potrebno konkretno i direktno delovanje. Barem je utešno da upornost i strpljivost negde mogu i da dovedu, jer su institucije dužne da shvate da ozbiljnije reforme moraju da pogode i njih i ne može da ne boli. Iliti kao što bi pismo reklo: “Guggenheim ne može da tvrdi da je vodeća umetnička institucija ako prvo ne uvidi sopstvene greške i posveti se konkretnim akcijama i promeni.” Konkretne akcije i promena, ključne reči ne samo za Guggenheim već za sve. Zapamtite ili zapišite u notes za svaki slučaj, da se ne zaboravi.
