Pretraga

BURO. otkriva kako se bira muzika za modne revije

Tekst: BURO247.kz


Živimo u vremenu kada su modne revije kao takve pod lupom i vrlo često na metama kritike - mnogi insajderi ih nazivaju preskupim i preteranim, mladi dizajneri u nedostatku budžeta traže alternativne načine i formate da predstave svoju odeću, vrhunski novinari i bajeri dobro odmeravaju na koje revije se isplati ići, a na koje ne. U isto vreme, revija je najmoćniji i najefektniji način da se o nekom brendu priča i među profesionalcima i među kupcima. Jedna naizgled nevidljiva ali apsolutno presudna komponenta celog spektakla koja može napraviti razliku između uspeha i debakla je, svakako - muzika. Evo kratke istorije alhemijske ljubavi između muzike i modnih revija.

 

Na samom početku, kada su revije tek počinjale da se održavaju (a to je bilo pred kraj XIX veka) one nisu ličile na ono što su danas. Sam format prezentacije izmislio je Charles Worth - prvi kreator visoke mode iliti couturier - koji je počeo da poziva klijentkinje u svoj atelje ili kuću gde je njegova žena šetala u novim kreacijama. Malo kasnije, modna kreatorka Lucille počela je da pravi zabave na koje je pozivala klijente, a lepe devojke su prikazivale haljine. Ovaj format i danas postoji i zove se trunk show. Revije kako ih danas znamo, sa pistom sa čijih strana sede gledaoci prva je organizovala Elsa Schiaparelli. Tridestih godina prošlog veka, ona je napravila i show roomove u kojima je okupljala kupce, a prikazivanje odeće je dobilo teatralan karakter. Ipak, muzički element je u to vreme i dalje bio odsutan. Umesto toga, svaka manekenka je izlazila na pistu uz komentar voditeljke revije koja je opisivala model. Nešto kasnije u Evropi, revije su počele da prate određen karakter - svaka manekenka u rukama je držala broj modela koji je nosila, dok je poseban komentator opisivao model. Ovakva vrsta prezentacija zatvorenog tipa zadržala se velikim delom sve do 1973. godine kada je održana prva Nedelja mode u Parizu.


 

Ko se bavi ovim poslom?

 

Danas se revijskim soundtrackom bave profesionalci koji sebe nazivaju dizajnerima muzike. Najpoznatiji od svih je svakako Michel Gaubert, producent i DJ koji je tokom svoje duge karijere radio za sva velika imena modne industrije. Od devedesetih naovamo, blisko je sarađivao sa Karlom Lagerfeldom i pravio muziku za revije sva tri brenda za koja je dizajner radio. Gaubert je svoju karijeru započeo osamdesetih u prodavnici ploča. Kasnije je postao DJ u klubu Palas u Parizu gde ga je sudbina spojila sa najvažnijim ljudima modne industrije. Gaubert se ne bavi samo miksanjem i odabirom pesama - on je odgovoran za kompletan dizajn zvuka. Na pimer, za jednu od Chanel revija, koordinirao je orkestar od 80 članova. Iako više nije mlad (ovaj producent ima više od šezdeset godina), jedan je od najaktivnijih pripadnika svoje branše na Instagramu i veliki ljubitelj meme kulture.

 

Još jedan uticajan muzički producent koji radi sa modnim kućama je Frederic Sanchez, koji je svoju karijeru započeo 1988. godine. Imao je puno sreće sa prvim klijentom koji je bio ni manje ni više Martin Margiela. Od tog dana radio je za kuće Hermès, Prada, Valentino, Balmain, Chloé, Victoria Beckham, Marc Jacobs, Alexander Wang, Miu Miu i mnoge druge. Miuccia Prada ga posebno voli i redovno zove da sarađuju na raznim projektima, od umetničkih instalacija do dizajna muzike za njene važnije butike. Njegov rad vole kako u svetu mode, tako i u svetu umetnosti. Sanchez redovno radi sa muzejima, galerijama i savremenim umetnicima, između kojih se posebno izdvaja Louise Bourgeois.


 

Kako izgleda sam proces?

 

Dizajneri priznaju da se najbolje muzike često sete u poslednjem trenutku, pošto je ona jedan od poslednjih ali ne i najbitnijih elemenata revija. Postoje i oni koji sa pripremama počinju nekoliko meseci ranije. Pravila ne postoje, nekada rad počne dva meseca pre ili svega nekoliko dana pred događaj, a izvori inspiracije su takođe jako različiti - neke revije imaju detaljne mood boardove, a dešava se i da inspiracija bude apstraktna: umetničko delo koje je inspirisalo i samog kreatora, na primer.

 

“Prvo se sastajem sa kreatorom da razmenimo ideje i odlučimo čemu težimo”, kaže Gaubert. “Ponekad mi oni sami donesu muziku koju preslušam da bih razumeo raspoloženje. Onda gledam šta tome odgovara. Desi se da na samo jednom sastanku nađemo svu muziku koja nam se sviđa, a nekad nam je za to potrebno dva ili tri sastanka.” Sanchez tvrdi da ceo proces, koji se često završava svega nekoliko minuta pred samu reviju, traje ukupno oko četrdeset sati.


 

Šta može da se pušta na reviji?

 

Muzički dizajn za reviju nije precizno definisana stvar. Njegovi elementi mogu biti i najpopularniji aktuelni hitovi ili apstraktna muzika buke. Vrlo često, dizajneri zvuka sarađuju sa velikim zvezdama, a postoje i saradnje između modnih dizajnera i muzičara koje se preliju i na reviju. Dizajneri zvuka svoj način rada moraju i da prilagode klijentima odnosno modnim dizajnerima. Karlu Lagerfeldu, na primer, pričanje priče nije bilo bitno, više ga je interesovala atmosfera kao takva. Zbog toga su se na njegovim revijama često pojavljivali i stari hitovi. Za dizajnere kakav je Raf Simons, sa druge strane, muzika je zaseban deo predstave. Za vreme njegove poslednje revije vrtela se Bowieva pesma “This is not America”.

 

Mnogi ljudi pogrešno veruju da muzička pozadina treba uvek da bude dinamična ali to nije istina. “Kada hodate niz ulicu ne treba vam poseban ritam u slušalicama zar ne? Ono što publika dobija od muzike prevazilazi bas i ritam”, kaže Sanchez. “U svakom slučaju, muzika je sekundaran faktor koji nadopunjuje reviju. Ne treba da bude na prvom mestu. To je glavni trik.”

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor

Ostavite komentar